Kad poplava izbaci dobrotu

Proteklih godina Srbija je bila deljena na prvu, drugu i treću, a nikad se niko nije dosetio da je podeli na – dobru ili lošu. Da istakne dobre ljude koji su uz sugrađane kad im je najteže, na one kojiskidaju svoje cipele da ih daju ugroženima. To je Srbija tih ljudi, naša Srbija koju je, nažalost,tek poplava isterala na videlo.

Pre mesec dana poslao sam „Politici” jedan tekst o neaktivnosti i učmalosti mladih. Srećom taj članak se negde zagubio. I jako mi je drago što jeste. Već nedelju dana posmatram danonoćno situaciju iz Brisela i nikada nisam bio ponosniji na našu omladinu i Srbiju. Nivo samoorganizacije mladih ljudi je za svaku pohvalu,a omladina je pobedila medijsku blokadu i poslala jasnu poruku svetu: Mi smo ovde i mi nismo više samo loši momci. Titulu loših momaka dugo nosimo, ali slika Srbije, koju smo sada projektovali u svet ostaće kao pečat našeg postojanja. Slika male nacije, plitkog džepa, velikog srca i neverovatne emotivne i fizičkeizdržljivosti.

Za prve znake poplave saznao sam preko „Tvitera” i „Fejsbuka”. Uključili su se i mladi i stari. Prostom upotrebom ključne reči „poplava” Srbija je počela da se ujedinjuje i transformiše. Zahvaljujući svim tim ljudima koji su neumorno delili informacije, slali slike, pozivali volontere, tražili pomoći organizovali akcije, Srbija nije bila u potpunom mraku. Voleo bih da neko može prebrojati sve ljude koje su oni spasili svojim naporom. Mislim da bi taj broj iznosio i nekoliko stotina, ali zar je to bitno! Čak i da su spasili jedan život, oni su poslali najvažniju poruku od svih: Srbija je danas ujedinjena. Ništa više neće biti isto.

Prvo, Srbija će morati da sanira nastalu štetu u godinama koje dolaze. Drugo i mnogo važnije: Srbija je probuđena. Sve dok smo svi mi bili učmali i bez ikakve želje za bilo kakvim promenama, političari i vlasti su mogli da nas vodaju okolo naokolo poput vođe u satiri Radoja Domanovića.

Samosvest o sopstvenoj moći, koja je proistekla iz ove katastrofe promeniće mnogo. To je ona moć, koja izvire iz samoorganizovanja, iz spoznaje da svako od nas može učiniti nešto veliko, iz želje za boljim sutra. Za razliku od mnogo puta do sada, ovo ujedinjenje je došlo iznutra; iz svakog građanina i građanke. U svakoj od naših glava upalila se samostalna lampica. Nije bilo ni stranog novca, ni stranih donacija, ni uticaja, ni pučeva. Ničega. Samo jedan pokretač: pomoći bližnjem svom. Snaga je to.

Ovih dana se provlače glasine po internetu da je katastrofa u Obrenovcu mogla biti sprečena. Uvek se u ovakvim situacijama javljaju i slične teorije. One su u Srbiji konstante. Ja se zalažem za to da sve mora biti istraženo. Svako treba da odgovara za svoja dela ili nedela.

Biće kao i uvek mnogo remetilačkih faktora poput pitanja koje mesto će dobiti najviše pomoći, ko je koliko pomogao, i koliko su se ljudi puta fotografisali dok su volontirali. Zloba nikada ne umire već miruje.

Vreme je da ostavimo sve te nesuglasice sa strane, da utvrdimo odgovornosti i izgradimo novu svest o promenama na temeljima novonastale sloge.

Stručnjak za digitalizaciju