Zakopan dogovor o Prokopu

Posle teških reči koje pljušte sa obe strane, male su šanse da će se "Železnice Srbije" i "Trigranit" dogovoriti o izgradnji železničke stanice "Prokop". Međutim, nijedna od suprotstavljenih strana ne kaže zvanično da je prekinuta saradnja, već da sporazum potpisan prošle godine nije obavezujući.

Dok iz "Železnica" najavljuju da će početkom septembra saopštiti konačnu odluku o učešću u ovom poslu, u "Trigranitu" uveravaju da nije potpisan konačan ugovor, tako da ne postoje međusobne obaveze.

Kako posle okvirnog sporazuma iz 2006. godine nisu uspeli da se dogovore oko uslova izgradnje, prema rečima Džordža Bobvoša, regionalnog direktora "Trigranita" za Srbiju i Crnu Goru, pregovori su obustavljeni u oktobru prošle godine. Iako pre nekoliko dana direktor "Trigranita" nije želeo u razgovoru za "Politiku" da govori o detaljima navedenim u zahtevu koji su uputili "Železnicama", nazivajući to poslovnom tajnom, u jučerašnjem razgovoru izneo je, prema njegovom mišljenju, potpunu sliku o onome što se dešava i zbog čega izgradnja kasni više od godinu dana.

Budući da prema proceni ove kompanije, kako kaže Bobvoš, u "Prokopu" nema dovoljno prostora za sve planirane sadržaje – železničku stanicu ispod zemlje i oko 300.000 kvadrata poslovnog prostora, najpre su zahtevali da im "Železnice" obezbede dodatni prostor na susednim parcelama, odnosno u Savskom amfiteatru, gde bi izgradili parkinge za automobile.

Osim toga, tender je, dodaje naš sagovornik, raspisan na osnovu podataka i parametara iz osamdesetih godina, u vreme postojanja bivše Jugoslavije.

– U tenderskoj dokumentaciji je stajao podatak da će do 2021. godine tom novom glavnom železničkom stanicom prolaziti dnevno 40.000 putnika i da je zbog toga potrebna velika železnička stanica sa deset koloseka u prizemlju, a gore na ploči veličine pet hektara tržni centar. Kad smo proveravali na terenu koliko putnika danas prolazi železničkom stanicom "Prokop" izbrojali smo svega 5.000 putnika. Zato smo predložili "Železnicama" i Vladi Srbije da ne gradimo megalomanski objekat, koji će 80 odsto biti prazan, nego da napravimo manji, koji bi posle, po potrebi, mogao da se širi. Bili smo spremni  da finansiramo ono što žele, iako mislimo da je nepotrebno, ali ako nam obezbede susedne parcele u Savskom amfiteatru. Oni to nisu prihvatili – objašnjava direktor Trigranita, koji smatra da tender nije uzeo u obzir sve elemente.

Iako je u javnosti kao glavni kamen spoticanja pominjana naknada za građevinsko zemljište u iznosu od oko trideset miliona evra, Bobvoš kaže da je glavni problem bio projekat.

– Naravno da smo nameravali to da platimo. Ali od samog početka gradska i republička vlast imaju različite stavove po pitanju mesta glavne železničke stanice. Ljudi iz Gradske uprave, čini mi se, nisu za to da glavna stanica bude u Prokopu, već u Novom Beogradu. Dokaz za to je što uopšte nisu planirali da izgrade ulazne i izlazne saobraćajnice sa autoputa i Bulevara kneza Aleksandra – tvrdi Bobvoš.

Međutim, Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta, odlučno demantuje Bobvošove reči i kaže da grad u svim planovima predviđa glavnu železničku stanicu u Prokopu.

– Ta njihova tvrdnja je neopisani bezobrazluk za jednu zapadnu firmu, koja želi da investira kod nas. Oni su se "uhvatili" za jednu moju izjavu u kojoj objašnjavam da je gradu neophodno da uredi stanicu u Novom Beogradu, ali to ne znači da grad ne želi "Prokop". Naprotiv, to je predviđeno svim gradskim planovima i ja, kao gradski arhitekta, se zalažem za taj projekat. Osim toga, na sastanku kod ministra Velimira Ilića pre godinu i po dana, gradonačelnik Nenad Bogdanović je obećao da će grad od naknade za građevinsko zemljište izgraditi prilazne puteve Prokopu, jer je izgradnja te stanice interes Beograda – kaže Bobić i dodaje da će grad ispuniti to obećanje iako je to veliki ustupak investitoru i železnici.

Bobvošove tvrdnje o gradskim namerama Bobić ocenjuje kao pokušaj da se utiče na "Železnice" da im daju parcelu u Savskom amfiteatru, kao i da se ne plati naknada za građevinsko zemljište. Prema njegovim rečima, "Trigranit" je znao tenderske uslove i prihvatio ih učešćem u tenderu, a da bi zbog naknadne izmena uslova tendera mogle da se žale ostali učesnici u nadmetanju za ovaj posao.

Iako je nedavno Milanko Šarančić, direktor "Železnica Srbije", izjavio da, ukoliko "Trigranit" ne počne sa poslom, predstoji odluka o tome da će početi da pregovaraju sa drugoplasiranim "Energoprojektom", ili će raspisati novi tender, u ovom preduzeću ne žele da predviđaju krajnji ishod ove priče. Prema rečima Nenada Stanisavljevića iz Medija centra "Železnica", iz ovog preduzeća više neće komentarisati ovaj problem, već će početkom septembra saopštiti konačnu odluku. Iz "Energoprojekta" zasad nema zvanične potvrde da je ova kompanija zainteresovana da pregovara o dobijanju posla.

Zasad se, prema svemu sudeći, ne menja tok istorije Prokopa, koji je zbog različitih problema nedovršen više od tri decenije, pri čemu je za njegovu izgradnju utrošeno više od milijardu dolara.

--------------------------------------------------------------------------

Pregovora nema već osam meseci

Svaki sledeći investitor u "Prokopu", prema rečima Džordža Bobvoša, suočiće se sa istim problemom da je neophodno promeniti projekat. Na pitanje zbog čega su onda učestvovali u takvom tenderu, Bobvoš kaže da su tek naknadnim ispitivanjima svake stavke došli do potpuno različitih podataka od navedenih.

– O ovim detaljima nisam želeo ranije da govorim, iako sa "Železnicama" nemamo nikakav kontakt poslednjih osam meseci. Sve vreme sam imao dozu nade da je njima zaista stalo do izgradnje "Prokopa". Ali posle izjava u medijima postao sam skeptičan. Cela priča je odjeknula u zapadnoj štampi kao još jedan loš posao u Srbiji – kaže Bobvoš.

Upitan da li to znači da ova kompanija više neće učestvovati na tenderima u našoj zemlji, on kaže da ukoliko procene da im se isplati da učestvuju u nekom poslu, nema razloga da ne učestvuju na tenderu.