Zvezda pre punoletstva

Milan Mačvan će 16. novembra napuniti tek 18 godina, a već sada se ukucavanjem njegovog imena na internet pretraživačima može dobiti "brdo" informacija i niz pohvalnih komentara na račun njegovog košarkaškog umeća. Za njega su čuli i u Americi, što ne čudi jer je razbio tim SAD u finalu Omladinskog prvenstva sveta u Novom Sadu, kao i u Evropi, koju je "pokorio" kao kapiten juniorske reprezentacije Srbije u Madridu. Kuriozitet je da je na oba ova takmičenja ovog leta, jednom za igrače do 19 godina a drugom do 18, bio najmlađi.

Njegovo ime je početkom ove godine upisano u beležnicama lovaca na talente mnogih NBA i evropskih klubova. Nagoveštaj blistave sezone bio je na najjačem juniorskom turniru u Evropi, održanom zimus u Barseloni, na kojem je sa FMP-om osvojio prvo mesto u konkurenciji Reala, Barselone, CSKA, Olimpijakosa, Cibone... Proglašen je i za najboljeg igrača (MVP) što je ponovio još dva puta, na jednom jakom turniru u Italiji i na SP za igrače do 19 godina u Novom Sadu. Svuda je bio izabran u prvu petorku prvenstva, pa tako i na EP u Madridu za košarkaše do 18 godina, kao i na prestižnom "Najkijevom" šampionatu u Atinu, na kojem je FMP izgubio u finalu od Žalgirisa.

U ovoj sezoni je bio jedan od "najzaposlenijih" mladih igrača na svetu. Od septembra je odigrao oko 100 mečeva u četiri ekipe: juniorima FMP-a, drugom timu FMP-a u Prvoj B ligi, juniorskoj i omladinskoj selekciji. Uzori su mu Vlade Divac, Dejan Bodiroga i Čarls Barkli, mada po igri ne podseća ni na jednoga od njih. Ako ovako nastavi mogao bi kroz nekoliko godina da bude "srpski Karl Meloun". Za krilnog centra, visokog 205 cm i snažne građe, ima dobru tehniku.

Rođen je u Vukovaru, nepune dve godine pre početka rata. S majkom Marijom se nakratko sklonio u Novi Sad u kojem im se, posle ranjavanja na ratištu, priključio otac Dragan. Kada se situacija u Slavoniji smirila, vratili su se u Vukovar u kojem se rodila i njegova sestra Jelena (13). Ona se danas amaterski bavi odbojkom, a Milan o tome kaže: "Voleo bih da to ostane amaterski, pošto su mama i tata već dosta živaca potrošili na mene". U poslednjih 10 godina su po pola vremena proveli u Banatskoj Palanci (1997-2002) i Beogradu u kojem su i sada.

Slobodno vreme provodi s porodicom i prijateljima s kojima, kad god može, ode na piće. Voli da gleda na televiziji sve vrste sportova jer ga to opušta. Učenik je Prve košarkaške gimnazije – Koledž "Beograd" u Železniku i ide u jedno od najtrofejnijih odeljenja u Evropi. U istoj učionici je maltene s kompletnim juniorskim timom FMP-a, kao i s dvojicom saigrača iz zlatne juniorske selekcije Filipom Čovićem i Ivanom Smiljanićem.

Košarku je zavoleo igrajući s ocem rekreativno basket. Za sebe kaže da je tvrdoglav, uporan i sto odsto posvećen košarci ("Sa šest godina sam znao da ću da postanem košarkaš, oduvek sam bio ambiciozan..."). O 100 mečeva za 10 meseci kaže da mu to nije teško palo jer je košarka njegova velika ljubav i zadovoljstvo. Želja mu je da ostavi dubok trag u košarci.