Platije odnele 1.200 života

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Kanjon Platije kojim vijuga reka Morača za proteklih 40 godina od kada je kroz njega prošla Jadranska magistrala sahranio je nekoliko stotina života, pretežno devojaka i mladića. Najnoviji crni bilans Platija bio je nedavno kada su u mestu Dromira (25 kilometara od Podgorice prema Kolašinu) poginule tri devojke – medicinske sestre, a jedna je teško povređena i sada se oporavlja u Kliničkom centru Crne Gore.

Dromira je opet bila grobnica, ovog puta za medicinske sestre koje su se iz Berana vraćale sa fakulteta. Dragana Lalović, Milica Stanišić i Jelena Milosavljević su poginule kada se automobil „ford fijesta” cetinjskih tablica, kojim je upravljala Milijana Tiodorović, survao u provaliju duboku oko 150 metara. Milijana je preživela i oporavlja se od zadobijenih povreda.

Za skoro 50 godina na magistralnom putu od Podgorice do Kolašina, najčešće u Platijama, ali i prema Bijelom Polju do granice sa Srbijom, poginulo je oko 1.200 ljudi. Samo je provalija kod Dromira odnela preko 60 žrtava.

 „Neko bi morao da odgovara za nesreće koje su se dogodile proteklih godina u mestu Dromira. Ne kažem ovo tek reda radi, već što na tom delu puta nema ni betonskih ni metalnih branika, pa i pri malom klizanju automobili lete pravo u provaliju”, kaže nam saobraćajni inženjer koji ne želi da mu otkrivamo identitet. „U nekoliko navrata sam nadležnima na to skretao pažnju, ali njima je važnije ko za koga glasa. I najnoviji nesrećni slučaj pokazao je da su branici spas za mnoge vozače na tom delu puta od Podgorice do Kolašina.”

 I pre no što se otvorila, odnosno bila sagrađena, ova saobraćajnica svoje postojanje najavila je crnim bilansom. Naime, izgradnjom mosta u mestu Međuriječje, na tridesetom kilometru od Podgorice, 26. aprila 1962. godine dogodila se najveća nesreća u istoriji građevinarstva ondašnje Jugoslavije. Nakon što se srušila skela mosta Pjenavac, poginulo je 25 oficira, inženjera, tesara, armirača koji su izvodili radove na betoniranju lukova mosta.

Od te tragedije niko nije zabeležio da je prošao mesec a da ova deonica nije odnela u nepovrat barem jednog putnika. Tako je i pre 17 godina beogradski autobus sleteo u kanjon Morače nedaleko od Podgorice kada je poginulo 20 putnika, a 17 bilo povređeno.

Još je sveže sećanje kada je na deonici ovog magistralnog puta u mestu Gostun 2004. godine u udesu autobusa poginulo 12 dece iz Bugarske, dok je u Podbišću kod Kolašina stradalo 11 ljudi.

Crna Gora, i ne samo ona, još pamti udes rumunskog autobusa u mestu Manastir Morača sa mosta „Ždrijelo” kada je autobus sleteo u provaliju duboku više od 30 metara. U ovoj nesreći poginulih je bilo 18, a 29 teško povređenih putnika.

Naš sagovornik naglašava da su takozvane crne tačke na magistralnom putu od Podgorice do granice sa Srbijom loše označene kao i neophodna signalizacija.

 „Mnogi saobraćajni znaci su loše vidljivi i postavljaju se preblizu kritičnom mestu. No, to je posebna priča, a policijski radari su priča za sebe. Ko je bar jednom došao u Podgoricu bio je čašćen bar jednom kaznom, i to na ulazu u ovaj grad gde na deonici dugoj oko 1,5 kilometara imaju tri radara, a u Dromiri nema ni jednoga niti na bilo kojoj ’crnoj tački’“, kaže naš izvor.

On naglašava da je „policiji negde u hladu najvažnije da ubere koji evro više” i da je, kako dodaje, „saobraćajnim policajcima normirano koliko najmanje moraju da napišu prijava, odnosno kazni, a time se ne deluje preventivno niti smanjuje broj poginulih u Platijama”.