Humanitarni koridori stali u Savetu bezbednosti

Dok se situacija u Ukrajini sve više pogoršava, najmerodavnije telo Ujedinjenih nacija još jednom je pokazalo svoju nemoć u rešavanju gorućih kriza. Umesto da bude povod za zajednički dogovor o putu za rešenje, ruski nacrt rezolucije u Savetu bezbednosti – kojim se zahteva momentalni prekid vatre i predlaže otvaranje humanitarnog koridora za ugrožene – podstakao je novi talas međusobnog optuživanja za licemerje i dvostruke aršine.

Moskvi se zamera što je blokirala rezolucije o Siriji i što tada nije vodila računa o stradanju civila, dok Rusija ističe da Vašington, Velika Britanija i Francuska ne pokazuju volju da se obustave ratna dejstva i spreči humanitarna katastrofa većih razmera.

Rusija je sa ovim dokumentom izašla u ponedeljak, prvog dana svog jednomesečnog predsedavanja Savetu bezbednosti. U njemu se između ostalog apeluje da se strane koje učestvuju u borbama angažuju na „održivom prekidu vatre”. Vitalij Čurkin, ruski ambasador pri UN, naglasio je, izlazeći pred novinare posle sednice Saveta bezbednosti iza zatvorenih vrata, da je cilj ovog dokumenta isključivo ublažavanje ljudskih patnji, a ne političko nadigravanje. Humanitarni koridori, kako se predlaže ruskim nacrtom, omogućili bi civilima da izađu iz borbenih zona.

„Svakog dana civili stradaju, među njima žene i deca”, rekao je Čurkin i dodao da ukrajinska vojska i paravojska ne dozvoljavaju stanovništvu da izbegne iz gradova pod opsadom.

Ruski ambasador je inače omiljen među novinarima akreditovanim u UN, jer uvek ima vremena da sa njima razgovara i spreman je da odgovori na svako pitanje. On je u Njujorku naglasio da Kijev nastavlja široku vojnu ofanzivu u jugoistočnoj Ukrajini i da gađa rezidencijalne kvartove uz upotrebu artiljerije i avijacije.

Nacrt rezolucije međutim ne svaljuje krivicu ni na jednu stranu, već ih poziva da se uzdrže od „nasilja, zastrašivanja i svih provokacija”.

Sasvim drugim očima na situaciju u ovom delu Ukrajine gledaju Velika Britanija, Francuska i SAD. Oni ne vide stradanje civila. Britanski ambasador Mark Lajal Grant izjavio je posle jednosatnih zatvorenih konsultacija da u Ukrajini „nema opsade gradova”, pa mu nije jasno čemu bi služili humanitarni koridori.

Kriza u Ukrajini nije humanitarna, već politička, tvrdi britanski ambasador.

Vašington je Moskvu optužio za hipokriziju, dok francuski ambasador u UN Žerar Aro zamera ruskom nacrtu što se u njemu ne pominje pravo Ukrajine da brani svoj teritorijalni integritet.

Moskva je, kako je to obrazložio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, namerno izostavila bilo kakvu političku kvalifikaciju, u koje spada i razmatranje o odbrani teritorijalnog integriteta. Namera je bila da se pozivom na sprečavanje humanitarne katastrofe mobilišu sve članice Saveta bezbednosti kako bi se situacija na terenu smirila.

Ruski predlog o humanitarnim koridorima suprotstavljene članice Saveta bezbednosti dovode u vezu sa humanitarnom situacijom u Siriji i nazivaju ga ironičnim licemerjem.

U međuvremenu sa terena stižu sve dramatičnije slike, a Savet bezbednosti, jedino telo Ujedinjenih nacija koje ima ovlašćenja da preduzme konkretne i obavezujuće mere, opet je u ćorsokaku. Kao da u njemu sede predstavnici različitih planeta.