Ilustratori "Politikinog zabavnika"

Izložba ilustracija, karikatura i stripova više od stotinu umetnika koji su od 1939. godine radili za "Politikin zabavnik" biće otvorena sutra od 19 časova u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Autor izložbe "Ilustratori Politikinog zabavnika" je Slobodan Jovanović, kustos MPU, koji je za ovu priliku izabrao 367 radova od 104 umetnika. Među njima su dela: Đorđa Lobačeva, Vladimira Žedrinskog, Ratomira Ruvarca, Božidara Veselinovića, Brane Jovanovića, kao i Dobrosava Boba Živkovića, Rastka Ćirića, Darka Grkinića, Svetlane Knežević, Jelene Trpković i mnogih drugih.

Prema rečima autora Slobodana Jovanovića, u Muzeju primenjene umetnosti do danas su održane dve izložbe koje su razmatrale pojedine segmente ilustracije u Srbiji. Reč je o postavkama "Ilustracije pesama Jovana Jovanovića Zmaja" autorke Ivanke Zorić, 1983. godine i "Ilustracija dečijih knjiga" autorke Svetlane Isaković, 1985, a Jovanović za naš list naglašava da je posle ove dve, ovo prva izložba većeg obima, a tiče se ilustracije u Srbiji.

- Zato je moj koncept bio da kroz ovu postavku pokažem primat ilustracije u odnosu na tekst. Podsetiću da je još francuski filozof Rolan Bart razmatrao pitanje odnosa slike i teksta. U eseju "Retorika slike" bavio se proučavanjem strukture odnosa vizuelnog i tekstualnog dela, na primeru jedne štampane francuske reklame za italijansku testeninu. Iako ne daje konačan odgovor na ovo pitanje, Bart smatra da se danas još uvek nalazimo u civilizaciji pisma, a ne civilizaciji slike. Bartova zapažanja primenio sam na odnos ilustracije i teksta u "Politikinom zabavniku" i pokušao da razjasnim da ilustracija, ipak, vremenom postaje nezavisna, kaže Jovanović.

Postavka "Ilustratori Politikinog zabavnika" nije formirana po hronološkom redu već po stilskim i formalnim određenjima radova. Autora je zanimalo kako ilustracije funkcionišu jedna sa drugom, pa ih je postavio u prostor odvojen od karikatura i stripova. A u zavisnosti od podloge na kojoj se radovi nalaze postavku je podelio na žutu, plavu, crvenu, sivu sobu…

- Iako je svaki od autora dao "Zabavniku" svoj vizuelni pečat, zajedno su dali doprinos širenju radoznalosti, kreativnosti i vizuelnog razmišljanja, svojstvenom duhu "Politikinog zabavnika". Radili su u različitim medijima koji su najčešće kombinacija slikarskih i crtačkih tehnika (akvarel, tempera, akrilik, tuš, olovka i gvaš). Primera radi, od 1968. godine, kada je počelo kolor štampanje "Zabavnika", bila je češća upotreba kolaža, a u poslednjoj deceniji sve je veći broj ilustratora koji rade digitalne ilustracije, kaže Jovanović, i priča nam da do sredine 80-tih godina prošlog veka ilustratori mahom nisu potpisivali svoje radove. Tako je bilo i dodatnih problema sa njihovom identifikacijom, sve dok u pomoć nije pritekao Zdravko Župan, istoričar stripa. Kako bi se prikupili podaci i kataloške jedinice za sve radove, prelistavali su i stare brojeve " Politikinog zabavnika". S obzirom na to da nisu sačuvane sve originale ilustracije (što se posebno odnosi na period 1939-41), umesto njih će biti izloženi njihovi digitalni printovi.

- Čini se da ilustracija kao deo pop kulture negde i dalje ostaje na margini, nepriznata kao umetnost, jer je i dalje uvreženo mišljenje da ona obavezno zavisi od teksta. Iako se danas sve više pribegava digitalnoj ilustraciji, i ona zapada u krizu jer nema onu neophodnu dozu opipljivog, primećuje kustos Slobodan Jovanović.