Илустратори "Политикиног забавника"

Изложба илустрација, карикатура и стрипова више од стотину уметника који су од 1939. године радили за "Политикин забавник" биће отворена сутра од 19 часова у Музеју примењене уметности у Београду. Аутор изложбе "Илустратори Политикиног забавника" је Слободан Јовановић, кустос МПУ, који је за ову прилику изабрао 367 радова од 104 уметника. Међу њима су дела: Ђорђа Лобачева, Владимира Жедринског, Ратомира Руварца, Божидара Веселиновића, Бране Јовановића, као и Добросава Боба Живковића, Растка Ћирића, Дарка Гркинића, Светлане Кнежевић, Јелене Трпковић и многих других.

Према речима аутора Слободана Јовановића, у Музеју примењене уметности до данас су одржане две изложбе које су разматрале поједине сегменте илустрације у Србији. Реч је о поставкама "Илустрације песама Јована Јовановића Змаја" ауторке Иванке Зорић, 1983. године и "Илустрација дечијих књига" ауторке Светлане Исаковић, 1985, а Јовановић за наш лист наглашава да је после ове две, ово прва изложба већег обима, а тиче се илустрације у Србији.

- Зато је мој концепт био да кроз ову поставку покажем примат илустрације у односу на текст. Подсетићу да је још француски филозоф Ролан Барт разматрао питање односа слике и текста. У есеју "Реторика слике" бавио се проучавањем структуре односа визуелног и текстуалног дела, на примеру једне штампане француске рекламе за италијанску тестенину. Иако не даје коначан одговор на ово питање, Барт сматра да се данас још увек налазимо у цивилизацији писма, а не цивилизацији слике. Бартова запажања применио сам на однос илустрације и текста у "Политикином забавнику" и покушао да разјасним да илустрација, ипак, временом постаје независна, каже Јовановић.

Поставка "Илустратори Политикиног забавника" није формирана по хронолошком реду већ по стилским и формалним одређењима радова. Аутора је занимало како илустрације функционишу једна са другом, па их је поставио у простор одвојен од карикатура и стрипова. А у зависности од подлоге на којој се радови налазе поставку је поделио на жуту, плаву, црвену, сиву собу…

- Иако је сваки од аутора дао "Забавнику" свој визуелни печат, заједно су дали допринос ширењу радозналости, креативности и визуелног размишљања, својственом духу "Политикинoг забавника". Радили су у различитим медијима који су најчешће комбинација сликарских и цртачких техника (акварел, темпера, акрилик, туш, оловка и гваш). Примера ради, од 1968. године, када је почело колор штампање "Забавника", била је чешћа употреба колажа, а у последњој деценији све је већи број илустратора који раде дигиталне илустрације, каже Јовановић, и прича нам да до средине 80-тих година прошлог века илустратори махом нису потписивали своје радове. Тако је било и додатних проблема са њиховом идентификацијом, све док у помоћ није притекао Здравко Жупан, историчар стрипа. Како би се прикупили подаци и каталошке јединице за све радове, прелиставали су и старе бројеве " Политикиног забавника". С обзиром на то да нису сачуване све оригинале илустрације (што се посебно односи на период 1939-41), уместо њих ће бити изложени њихови дигитални принтови.

- Чини се да илустрација као део поп културе негде и даље остаје на маргини, непризната као уметност, јер је и даље уврежено мишљење да она обавезно зависи од текста. Иако се данас све више прибегава дигиталној илустрацији, и она запада у кризу јер нема ону неопходну дозу опипљивог, примећује кустос Слободан Јовановић.