EU nema recept za novu krizu

Trenutak je da se svet spremi za sledeću krizu – zlokobno je ovesedmice upozorila Svetska banka, snizivši januarsku prognozu globalnog privrednog rasta za ovu godinu sa 3,2 na 2,8 odsto. Sveopšti „bolno spori privredni oporavak” od prethodne globalne finansijske krize – kako ga je ocenila Svetska banka – posebno jeuočljiv u Evropskoj uniji, koja beleži kolebljiv iskorak.

Dok glavni privredni konkurenti Evrope ove godine mogu očekivati rast BDP-a – Kina od oko 7,6 odsto, a SAD od oko 2,1 odsto –  EU u celini do kraja 2014. godine može da se nada rastu od tek 1,2 odsto, smatra Svetska banka.

Kako se onda najveće objedinjeno tržište može spremiti za sledeću krizu?

Ako je dijagnoza Breton Vuds institucije tačna, onda evropsko rešenje za ovaj preteći scenario otežava dvostruka sistemska manjkavost „dvadesetosmorke”, navodi se u najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) o konkurentnosti EU.

Sa jedne strane, vidan je manjak političke volje značajnog dela država članica EU da se suoče sa duboko ukorenjenim problemima i dogovore zajedničku strategiju, posebno u energetskom sektoru, smatra SEF. Ako Evropa godišnje potroši oko 500 milijardi dolara za uvoz energenata i sirovina i još nema zajedničku strategiju o obezbeđivanju redovnog snabdevanja, ne treba da se čudi ako deo ovdašnjih industrija uskoro izmesti pogone u Ameriku, gde je prosečna cena električne energije upola manja, upozorava SEF.

„Istrajna nevoljnost ili nesposobnost političara da stanovništvu objasne zašto su neophodne i reforme i novi oblici saradnje unutar EU, ali i sa spoljnim svetom, na mnogo načina je izraz neuspeha EU”, smatra Svetski ekonomski forum.

Sa druge strane, objedinjeni recept za privredni oporavak Evrope neizvestan je zbog rastuće društvene asimetrije unutar ove zajednice država, smatra SEF.

Dok Nemačka i Velika Britanija, na primer, beleže postojan privredni rast, jug Evrope daleko zaostaje, mučeći se sa rekordnom nezaposlenošću (posebno mladih) i dugovima. Jaz je posebno upadljiv na planu izuma koji su neophodni za podsticaj novog industrijskog i investicionog ciklusa.

Po tehničkim inovacijama, nordijske zemlje su 16 puta maštovitije od država centralne i istočne Evrope, imaju jaču saradnju između privrede i univerzitetskih centara, razvijeniji odnos prema zaštiti čovekove sredine i daleko zastupljeniju primenu digitalnih tehnologija u industriji. Asimetrija društvenog razvoja unutar Evrope posebno je uočljiva na planu školovanja mladih. U nordijskim članicama EU 80 odsto mladih u periodu od pet godina nakon završenog srednjeg školovanja započinje ciklus višeg obrazovanja, dok u centralnoj i istočnoj Evropi to čini tek oko 65 odsto srednjoškolaca.

Evropa je iza sebe ostavila donedavnu strepnju o mogućem raspadu evrozone, ratosiljala se recesije i koliko-toliko oživela investicioni ciklus, navodi SEF. Istovremeno, zapala je u nove oblike fragmentacije – finansijske i društvene. Da očuva zajednicu i unapredi konkurentnost na domaćem i svetskom tržištu, EU mora da usvoji jedinstven, ali raznorodan program društvenog razvoja. U protivnom, rastuća unutrašnja podela postaje problem, smatra Svetski ekonomski forum.

----------------------------------------------------------------

Srbija na začelju

Izuzev Islanda, preostale zemlje kandidati za članstvo u Evropskoj uniji (Turska, Crna Gora, Srbija i Makedonija) konkurentne su u proseku kao i države centralne i istočne Evrope – sa jednim izuzetkom, navodi izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (SEF). U ovom kvintetu kandidata, Srbija najviše kaska po svim parametrima konkurentnosti, upozorava SEF. 

Reforma državnih institucija najpreči je prioritet da bi „najsvežiji EU kandidat” mogao da sustigne privredne takmace, smatra SEF. Iza toga, sveobuhvatne reforme poslovnog ambijenta, svestranije korišćenje digitalnih tehnologija i unapređenje obrazovnog procesa, pomogli bi Srbiji da osnaži svoj privredni nastup. Na putu ka tom cilju prepreka su i „ozbiljne rigidnosti tržišta rada” koje se, po SEF-u, ogledaju u neusklađenosti između produktivnosti i zarada, slabih odnosa zaposlenih i poslodavaca, i visoka nezaposlenost mladih (preko 50 odsto u 2012).