Zaštitnik osiguranika – sigurna „veza” pacijenata

Zbog problema sa venama Svetlana N. došla je na zakazani pregled kod vaskularnog hirurga u Klinički centra Srbije, da bi saznala da i pored toga što ima uredan uput ipak ne može da bude primljena. Razlog: na centralnom informativnom pultu sestre su joj greškom zakazale pregled kod endokrinologa, umesto kod vaskularnog hirurga, a u međuvremenu su svi termini kod ovog specijaliste popunjeni. Drugi pacijent nije primljen samo zato što na faksimilu lekara, na uputu, nije stajao okrugli pečat.

Ipak, ni jedan od ovih pacijenata nije kući otišao neobavljena posla i nepregledan, ali tek posle obraćanja i urgencije zaštitnika osiguranika, predstavnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), čije su kancelarije u bolnicama i domovima zdravlja.

– Dužina čekanja na pojedine preglede i neljubaznost su dva najčešća razloga na koje se građani žale zaštitnicima osiguranika, koji su raspoređeni u 89 zdravstvenih ustanova širom Srbije. Kada pacijent misli da mu je ugroženo neko pravo iz zdravstvenog osiguranja, bez ustručavanja, treba da se obrati zaštitniku osiguranja – poručuje Verica Lazić, direktorka Sektora kontrole u RFZO-u.

Tako je u „opisu posla” nekih od ovih službenika bilo da reaguju u slučajevima pacijentkinje koju lekar čije je rano vreme do 15 časova nije primio u 14.30 sati, ali i bolesnice iz Beograda koja je posle operacije karcinoma dojke na Institutu za onkologiju i radiologiju upućena da zbog problema sa venama sama plati dodatne analize, za šta nije imala novca.

– Dobili smo i prijavu pacijenta koji je tokom lečenja u bolnici upućen da laboratorijske analize uradi u privatnoj laboratoriji. Nakon izlaska iz bolnice podneo je Fondu prijavu, a posle kontrole nadležnima u toj bolnici je naloženo da pacijentu vrate novac. Građani nam se obraćaju i kada sistem pokaže da zdravstvena knjižica nije overena, a mnogo je i žalbi na propisivanje lekova. Ima posla za zaštitnika i kada se trudnica koja nema overenu knjižicu ne uputi u kliniku odnosno tercijarnu ustanovu da obavi biohemijski skrining, već joj savetuju da ga sama negde obavi – nabraja Verica Lazić najčešća kršenja prava iz zdravstvenog osiguranja.

Za pola godine od kada su počeli da rade, zaštitnici osiguranika su najčešće, kako kaže Lazićeva, probleme rešavali „u hodu”, ali je podneto i 220 pisanih prijava RFZO – najviše u Kliničkom centru u Nišu (20), KCS-u (devet), Domu zdravlja Novi Beograd (devet), u opštim bolnicama u Pančevu i Sremskoj Mitrovici…

– Mnogo problema rešimo, a ono što nije u našoj nadležnosti prosleđuje se direktoru ustanove, inspekciji Ministarstva zdravlja ili zaštitniku prava pacijenata – kaže Lazićeva.

U vreme uvođenja zaštitnika osiguranja bilo je mnogo primedbi da je reč o novom, nepotrebnom zapošljavanju službenika i dupliranju kadrova, jer ovaj posao već rade i zaštitnici prava pacijenata.

– Nije došlo do dupliranja kadrova. Prva razlika i prednost jeste to što su zaštitnici osiguranja smešteni baš u zdravstvenoj ustanovi. Takođe, niko u RFZO-u nije primljen u radni odnos da bi postao zaštitnik. Ljude koji su već ranije radili u RFZO-u, a pošto su prošli testiranje i obuku, rasporedili smo  u zdravstvene ustanove – objašnjava Verica Lazić dodajući da među njima ima lekara, pravnika i ekonomista.

Njihova obaveza je i da svakoga dana u ustanovama, u kojima postoje liste čekanja, pišu izveštaj, ali i da „raport” podnose i svake nedelje i jednom mesečno. Po svakoj primljenoj prijavi zaštitnik ili reaguje odmah ili najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema prijave, a nezadovoljni pacijenti mogu da mu se obrate i „es-em-esom”, preko mejla ili telefonom.

– Primetili smo da se osiguranici teško odlučuju da podnesu prijavu, verovatno iz straha da bi podnošenje prijave moglo da ima uticaja na njihovo dalje lečenje u zdravstvenoj ustanovi. Većina njih dolazi kod zaštitnika da im se reši problem bez podnošenja prijava i u takvim slučajevima zaštitnici  postupaju i pružaju pomoć – kaže Lazićeva.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Slučajevi iz prakse zaštitnika osiguranika

Pacijentkinja nije pregledana zbog greške u zakazivanju
Lekar odbio da primi pacijenta u 14.30 jer radi do 15 časova
Pacijent upućen da analize obavi u privatnoj laboratoriji
Trudnica upućena da „negde obavi” biohemijski skrining