Kod kuće zdrav, na poslu bolestan

Zuji im u ušima, imaju glavobolju, osećaju neku nelagodnost, teskobu u grudima… Izmere pritisak i šokiraju se kad aparat za merenje pokaže vrednosti preko 140 sa 90.

I, onda se dogodi čudo– kad stignu kući –krvni pritisak bude normalan!

– Ovo su tipični znaci posebne kategorije u kardiologiji – radno aktivne hipertenzije, koja je sve češća kod pacijenata zbog preopterećenosti na poslu i sve većih zahteva i stresa. Pacijenti su sve mlađi, imaju između 30 i 45 godina, ali pritisak im je povišen samo u delu dana koji provode na poslu. Čim takva osoba stigne kući, vrednosti krvnog pritiska su normalne – kaže za „Politiku” prof. dr Vesna Stojanov, kardiolog i načelnica Centra za hipertenziju  u Kliničkom centru Srbije.

Ovde postoje dva pogrešna uverenja. Prvo, da je reč o menadžerskoj bolesti i da krvni pritisak „skače” samo direktorima kompanija koje obrću milione evra, sudijama i policajcima, koji raspliću najveće korupcionaške afere, ministrima koje prozivaju zbog raznih afera… Drugo, da nije reč o hipertenziji, oboljenju srca i krvnih sudova, nego o anksioznosti, velikoj nervozi i razdražljivosti koja se ispoljava i kroz opisane telesne simptome.

– To nema nikakve veze sa zanimanjem. Ceo svet ima ovaj problem. To je posebno izdvojena kategorija hipertenzije, to je bolest 21. veka. Među pacijentima imam veliki broj vozača iz GSP-a, koji su po osam sati pod velikim stresom i pritisak im skače u nebesa. Tu je i ogroman broj onih koji zbog stalnog straha od gubitka posla i zabrinutosti za egzistenciju postaju pacijenti kojima lekovi za pritisak postaju nužni – objašnjava naša sagovornica.

Priseća se svoje pacijentkinje, profesorke engleskog jezika u srednjoj školi, stare 42 godine, koja je neobične skokove krvnog pritiska imala ujutru od devet do 11 i po podne od 16 do 18 časova.

– Nisam mogla da postavim dijagnozu radne hipertenzije, sve dok uz pomoć dnevnika koji je vodila nisam konačno zaključila da joj ulazak u učionicu u toku prepodnevne i popodnevne nastave dovodi do skoka pritiska. Samo dok je bila na časovima imala je visok pritisak, a sve van toga je bilo normalno – priseća se doktorka Stojanov i dodaje da su njeni  pacijenti sve češće i kolege hirurzi, službenici u banci…

Onda se ovde nameće drugo pogrešno uverenje da neko ima, kako to naš narod kaže, „problem u glavi”, a ne sa pritiskom.

– Istina je da sve ovo mogu da budu i znaci anksioznosti i uznemirenosti. Zato je jedini način za postavljanje dijagnoze da se uradi ambulatorno praćenje vrednosti krvnog pritiska u toku 24 sata sa svim dnevnim aktivnostima i spavanjem. Bez toga ne može da se dođe do prave dijagnoze radno zavisne hipertenzije. Možda je slučajno izmeren povišen krvni pritisak. Na osnovu jednog merenja ni u kom slučaju ne može da se postavi dijagnoza povišenog krvnog pritiska – kaže ovaj kardiolog.

Kada je dr Vesna Stojanov 1995. godine branila doktorsku disertaciju u prepunoj sali Dekanata Medicinskog fakulteta puno reči je potrošila da objasni najnovije smernice i fine detalje o tome šta je povišen krvni pritisak, a šta „hipertenzija belog mantila”, koja se javlja kod pacijenta kome pritisak „skoči” samo zato što mu lekar meri pritisak… Tada niko nije sanjao da će za manje od 20 godina, i kod nas i u svetu, glavna tema biti ogromna armija pacijenata, kojima pritisak „skače” zbog šefa i posla, toliko velika da se izdvojila kao posebna kategorija.

Da li nas lekari to samo plaše, a da ustvari i nije reč o pravoj boljki, kada se pritisak, sam od sebe, normalizuje kada se vratimo u mir i tišinu porodičnog doma?

– Naravno da je i to bolest, jer pod uticajem stresa dolazi do porasta pritiska, što zahteva lečenje. Hipertenzijom se smatraju vrednosti više od 140 sa 90. Najveća opasnost je varijabilnost krvnog pritiska: velike dnevne oscilacije u vrednosti krvnog pritiska su opasne i glavni su faktor za nastanak infarkta, moždanog udara i ostalih komplikacija krvnog pritiska. Na duže staze se vide komplikacije i ovi pacijenti vrlo često postaju pacijenti sa stabilnom hipertenzijom, što znači da vremenom kod njih pritisak bude povišen i kod kuće, a ne samo u toku radnog vremena – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da se visok krvi pritisak zato i smatra podmuklom bolešću: kod mnogih ljudi dugo nema nikakvih simptoma i kod lekara stignu kada dožive šlog, infarkt ili oštećenje bubrega.

– U Srbiji uopšte nije razvijena prevencija ove bolesti i niko ne razmišlja da se krvni pritisak mora dovesti u granice normalnih vrednosti da ne bi stvarali potencijalne kandidate za ugradnju stentova ili za transplantaciju srca. O prevenciji treba da razmišljaju svi: od svakog čoveka pojedinačno, preko poslodavaca do lekara i nadležnih u ministarstvu zdravlja. Svako sebi  najviše može da pomogne drugačijom organizacijom svojih aktivnosti, da ne tovari više obaveza nego što može da ih realizuje, jer onda se „puca” – primećuje dr Stojanov.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Kada pomažu sedativi

– Lekove propisujem ako i pored svega ovoga vrednosti krvnog pritiska ostaju preko 140 sa 90, ali vodim računa da ovim pacijentima ne dajem lekove koji deluju 24 časa, jer za njih nisu preporučivi budući da visok pritisak imaju samo u određenim delovima dana. Sedativ se daje kada to odredi psihijatar. U Centru za hipertenziju, ako kod pacijenata vidimo veliku anksioznost, razgovor sa psihijatrom je sastavni deo svake terapije. Pored psihijatra i kardiologa u našem timu su i nefrolog, neurolog, specijalista vaskularne hirurgije i ishrane, očni lekar i urolog – objašnjava dr Stojanov.