Код куће здрав, на послу болестан

Зуји им у ушима, имају главобољу, осећају неку нелагодност, тескобу у грудима… Измере притисак и шокирају се кад апарат за мерење покаже вредности преко 140 са 90.

И, онда се догоди чудо– кад стигну кући –крвни притисак буде нормалан!

– Ово су типични знаци посебне категорије у кардиологији – радно активне хипертензије, која је све чешћа код пацијената због преоптерећености на послу и све већих захтева и стреса. Пацијенти су све млађи, имају између 30 и 45 година, али притисак им је повишен само у делу дана који проводе на послу. Чим таква особа стигне кући, вредности крвног притиска су нормалне – каже за „Политику” проф. др Весна Стојанов, кардиолог и начелница Центра за хипертензију  у Клиничком центру Србије.

Овде постоје два погрешна уверења. Прво, да је реч о менаџерској болести и да крвни притисак „скаче” само директорима компанија које обрћу милионе евра, судијама и полицајцима, који расплићу највеће корупционашке афере, министрима које прозивају због разних афера… Друго, да није реч о хипертензији, обољењу срца и крвних судова, него о анксиозности, великој нервози и раздражљивости која се испољава и кроз описане телесне симптоме.

– То нема никакве везе са занимањем. Цео свет има овај проблем. То је посебно издвојена категорија хипертензије, то је болест 21. века. Међу пацијентима имам велики број возача из ГСП-а, који су по осам сати под великим стресом и притисак им скаче у небеса. Ту је и огроман број оних који због сталног страха од губитка посла и забринутости за егзистенцију постају пацијенти којима лекови за притисак постају нужни – објашњава наша саговорница.

Присећа се своје пацијенткиње, професорке енглеског језика у средњој школи, старе 42 године, која је необичне скокове крвног притиска имала ујутру од девет до 11 и по подне од 16 до 18 часова.

– Нисам могла да поставим дијагнозу радне хипертензије, све док уз помоћ дневника који је водила нисам коначно закључила да јој улазак у учионицу у току преподневне и поподневне наставе доводи до скока притиска. Само док је била на часовима имала је висок притисак, а све ван тога је било нормално – присећа се докторка Стојанов и додаје да су њени  пацијенти све чешће и колеге хирурзи, службеници у банци…

Онда се овде намеће друго погрешно уверење да неко има, како то наш народ каже, „проблем у глави”, а не са притиском.

– Истина је да све ово могу да буду и знаци анксиозности и узнемирености. Зато је једини начин за постављање дијагнозе да се уради амбулаторно праћење вредности крвног притиска у току 24 сата са свим дневним активностима и спавањем. Без тога не може да се дође до праве дијагнозе радно зависне хипертензије. Можда је случајно измерен повишен крвни притисак. На основу једног мерења ни у ком случају не може да се постави дијагноза повишеног крвног притиска – каже овај кардиолог.

Када је др Весна Стојанов 1995. године бранила докторску дисертацију у препуној сали Деканата Медицинског факултета пуно речи је потрошила да објасни најновије смернице и фине детаље о томе шта је повишен крвни притисак, а шта „хипертензија белог мантила”, која се јавља код пацијента коме притисак „скочи” само зато што му лекар мери притисак… Тада нико није сањао да ће за мање од 20 година, и код нас и у свету, главна тема бити огромна армија пацијената, којима притисак „скаче” због шефа и посла, толико велика да се издвојила као посебна категорија.

Да ли нас лекари то само плаше, а да уствари и није реч о правој бољки, када се притисак, сам од себе, нормализује када се вратимо у мир и тишину породичног дома?

– Наравно да је и то болест, јер под утицајем стреса долази до пораста притиска, што захтева лечење. Хипертензијом се сматрају вредности више од 140 са 90. Највећа опасност је варијабилност крвног притиска: велике дневне осцилације у вредности крвног притиска су опасне и главни су фактор за настанак инфаркта, можданог удара и осталих компликација крвног притиска. На дуже стазе се виде компликације и ови пацијенти врло често постају пацијенти са стабилном хипертензијом, што значи да временом код њих притисак буде повишен и код куће, а не само у току радног времена – истиче наша саговорница.

Она додаје да се висок крви притисак зато и сматра подмуклом болешћу: код многих људи дуго нема никаквих симптома и код лекара стигну када доживе шлог, инфаркт или оштећење бубрега.

– У Србији уопште није развијена превенција ове болести и нико не размишља да се крвни притисак мора довести у границе нормалних вредности да не би стварали потенцијалне кандидате за уградњу стентова или за трансплантацију срца. О превенцији треба да размишљају сви: од сваког човека појединачно, преко послодаваца до лекара и надлежних у министарству здравља. Свако себи  највише може да помогне другачијом организацијом својих активности, да не товари више обавеза него што може да их реализује, јер онда се „пуца” – примећује др Стојанов.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

Када помажу седативи

– Лекове прописујем ако и поред свега овога вредности крвног притиска остају преко 140 са 90, али водим рачуна да овим пацијентима не дајем лекове који делују 24 часа, јер за њих нису препоручиви будући да висок притисак имају само у одређеним деловима дана. Седатив се даје када то одреди психијатар. У Центру за хипертензију, ако код пацијената видимо велику анксиозност, разговор са психијатром је саставни део сваке терапије. Поред психијатра и кардиолога у нашем тиму су и нефролог, неуролог, специјалиста васкуларне хирургије и исхране, очни лекар и уролог – објашњава др Стојанов.