Hod po mukama našeg fudbala

U Briselu, u kvalifikacijama za Evropsko fudbalsko prvenstvo, naša reprezentacija je prošla kao bos po trnju. Umesto da odskoči na tabeli izgubila je od Belgije s 3:2. Poraz je bolniji, jer nije očekivan.

Selektor Klemente je za žrtvenog jarca proglasio srednji red, mada ga je odmah i pomilovao, jer, kako je rekao, "vidi se da je avgust". U prevodu, igrači nam još nisu fizički spremni, pošto je sezona tek na početku.

Dobro je što ga optimizam, možda i "po službenoj dužnosti", nije napustio, pa smatra da i dalje imamo dobre izglede da se iduće godine nađemo u Austriji i Švajcarskoj s najboljim evropskim reprezentacijama. Samo je to sada, precizirao je, malo složenije.

Kod većine igrača se videlo da im je neuspeh teško pao. Utakmicu su opisivali s tugom u glasu, umorom u očima i jadikovkama da nas nije htelo.

– Počeli smo odlično, izgledalo je da će Belgijanci vrlo brzo da padnu, ali, na žalost, dali su nam gol već u devetom minutu. To, međutim, nije bio naš jedini peh, – nabrajao je Lazović. – Taman smo uspostavili ravnotežu i počeli da napadamo kad smo primili drugi gol ni iz čega. Da sam posle toga iskoristio šansu imali bismo više od poluvremena da izjednačimo. Borio sam se s mojim čuvarem i prosto ne znam kako se ispred mene pojavio njihov golman. Kad smo jurišali da izjednačimo protivnik je iskoristio prostor koji smo mu ostavili i poveo s 3:1, što je bilo nedostižno. Šteta, jer smo zaista bolji od njih.

U fudbalu zaista ima takvih dana kad prosto ne ide. Uostalom, u njemu otpisani imaju najveće izglede da načine podvig, jer, u odnosu na druge sportove, mali broj pogodaka odlučuje o pobedniku. Ali, neće biti nikakve koristi, ako se time budemo tešili.

Našem fudbalu predstoji svojevrsni hod po mukama. Već 8. septembra sledi u Beogradu okršaj s Fincima, pretendentima na odlazak na Evropsko prvenstvo, a samo četiri dana potom je još teži izazov – okršaj s Portugalcima u Lisabonu. Posle tih dvoboja biće mnogo jasnije čemu možemo da se nadamo.

Kao što je uobičajeno u ovakvim prilikama naši reprezentativci su pozivali na izvlačenje pouka. To, zaista, i treba da se uradi, a ništa ne bi falilo, čak obrnuto – bilo bi itekako od koristi, da se javno progovori o tome.

– Trudili smo se, želeli svim srcem pobedu, ali mislim da nam postavka igre nije bila dobra. Između odbrane i napada je ostao ogroman prostor, što su Belgijanci iskoristili, – bio je konkretniji od ostalih Ivica Dragutinović u povlačenju crte ispod tužnog izleta u Brisel.

Ovo zapažanje našeg beka je vrlo dragoceno. Tačno je, a otkriva i srž problema. Imamo tim kome povučenija igra mnogo bolje leži od napadačke. Misleći više o svom golu, nego protivničkom otišli smo na prošlo svetsko prvenstvo s oreolom ekipe koja mnogo teško prima golove. Tamo smo skupo platili ceh kada smo se otvorili, kao i sad u Briselu. Naši odbrambeni igrači su granit kad je blizu njih vezni red, kad, kako je rekao Krstajić uoči utakmice u Belgiji, deluju formacijski. Međutim, kad se nađu oči u oči s vidrama poput Dembelea, koje imaju prostora u izobilju onda su ispunjeni svi uslovi za košmar.