Ход по мукама нашег фудбала

У Бриселу, у квалификацијама за Европско фудбалско првенство, наша репрезентација је прошла као бос по трњу. Уместо да одскочи на табели изгубила је од Белгије с 3:2. Пораз је болнији, јер није очекиван.

Селектор Клементе је за жртвеног јарца прогласио средњи ред, мада га је одмах и помиловао, јер, како је рекао, "види се да је август". У преводу, играчи нам још нису физички спремни, пошто је сезона тек на почетку.

Добро је што га оптимизам, можда и "по службеној дужности", није напустио, па сматра да и даље имамо добре изгледе да се идуће године нађемо у Аустрији и Швајцарској с најбољим европским репрезентацијама. Само је то сада, прецизирао је, мало сложеније.

Код већине играча се видело да им је неуспех тешко пао. Утакмицу су описивали с тугом у гласу, умором у очима и јадиковкама да нас није хтело.

– Почели смо одлично, изгледало је да ће Белгијанци врло брзо да падну, али, на жалост, дали су нам гол већ у деветом минуту. То, међутим, није био наш једини пех, – набрајао је Лазовић. – Таман смо успоставили равнотежу и почели да нападамо кад смо примили други гол ни из чега. Да сам после тога искористио шансу имали бисмо више од полувремена да изједначимо. Борио сам се с мојим чуварем и просто не знам како се испред мене појавио њихов голман. Кад смо јуришали да изједначимо противник је искористио простор који смо му оставили и повео с 3:1, што је било недостижно. Штета, јер смо заиста бољи од њих.

У фудбалу заиста има таквих дана кад просто не иде. Уосталом, у њему отписани имају највеће изгледе да начине подвиг, јер, у односу на друге спортове, мали број погодака одлучује о победнику. Али, неће бити никакве користи, ако се тиме будемо тешили.

Нашем фудбалу предстоји својеврсни ход по мукама. Већ 8. септембра следи у Београду окршај с Финцима, претендентима на одлазак на Европско првенство, а само четири дана потом је још тежи изазов – окршај с Португалцима у Лисабону. После тих двобоја биће много јасније чему можемо да се надамо.

Као што је уобичајено у оваквим приликама наши репрезентативци су позивали на извлачење поука. То, заиста, и треба да се уради, а ништа не би фалило, чак обрнуто – било би итекако од користи, да се јавно проговори о томе.

– Трудили смо се, желели свим срцем победу, али мислим да нам поставка игре није била добра. Између одбране и напада је остао огроман простор, што су Белгијанци искористили, – био је конкретнији од осталих Ивица Драгутиновић у повлачењу црте испод тужног излета у Брисел.

Ово запажање нашег бека је врло драгоцено. Тачно је, а открива и срж проблема. Имамо тим коме повученија игра много боље лежи од нападачке. Мислећи више о свом голу, него противничком отишли смо на прошло светско првенство с ореолом екипе која много тешко прима голове. Тамо смо скупо платили цех када смо се отворили, као и сад у Бриселу. Наши одбрамбени играчи су гранит кад је близу њих везни ред, кад, како је рекао Крстајић уочи утакмице у Белгији, делују формацијски. Међутим, кад се нађу очи у очи с видрама попут Дембелеа, које имају простора у изобиљу онда су испуњени сви услови за кошмар.