Stroži kriterijumi za prijem lekara i sestara

Posle objavljenog konkursa za prijem 300 doktora, ministar zdravlja, profesor dr Tomica Milosavljevića, očekuje da će trećina od ukupnog broja trenutno nezaposlenih lekara najzad dobiti stalno radno mesto. Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na listi nezaposlenih doktora na dan 14. avgusta bilo je 1.899 osoba, ali su među njima i oni koji su iskoristili svoje zakonsko pravo i uz otpremninu otišli sa radnog mesta, tako da ova brojka ne odslikava pravo stanje. Međutim, prema broju nezaposlenih sa položenim stručnim ispitom kojih ima 931 i još 161 osoba, na evidenciji Službe za zapošljavanje sa specijalizacijama, ministar očekuje da se na konkurs prijavi između 900 i 1.000 lekara. Od tog broja trećina bi najzad dobila svoje parče hleba.

Ministar zdravlja naglašava da će se izbor kandidata vršiti prema realnim potrebama, dakle tamo gde medicinski kadar najviše nedostaje, na primer, za delatnost anesteziologije i reanimacije i za radiološku službu. U Beogradu je planiran prijem 39 lekara, od tog broja devet u Hitnu pomoć, a ostalih 30 u bolnice i kliničke centre, ali samo za pomenute specijalnosti. Za domove zdravlja u Beogradu predviđen je prijem samo tri doktora i to za opštu medicinu i hitnu medicinsku pomoć.

Medicinskih sestara, koje se vode kao nezaposlene i na listi su Službe za zapošljavanje je 14.765, mada ovaj broj obuhvata i oko 7.500 onih koje su uzele otpremninu i zapravo čekaju uslove za penzionisanje. Računa se da na 700 ponuđenih radnih mesta za medicinske tehničare može da konkuriše 3.550 medicinskih sestara sa položenim stručnim ispitom. Veoma je važno naglasiti da se ne planira prijem nijedne medicinske sestre u domove zdravlja, već samo za opšte bolnice i kliničke sestre, za odeljenja zdravstvene nege.

Kriterijumi za izbor kandidata su određeni veoma precizno, a zdravstvene ustanove su dobile detaljna uputstva kako da boduju prijavljene kandidate, upravo da bi se, kako je u razgovoru za "Politiku" naglasio ministar Milosavljević, svima obezbedili potpuno isti uslovi i fer plej.

Naime, po završetku prošlog konkursa, kada je takođe primljeno 300 doktora, bilo je mnogo primedbi da postupak prilikom prijema lekara nije bio pošten, da su mnogi do radnog mesta stigli preko "veze", samo zato što su im roditelji lekari ili nastavnici na medicinskim fakultetima.

– Izvukli smo pouke iz prošlog konkursa, detaljno smo proanalizirali iskustva i tvrdim vam da će novi konkurs biti bolji od prethodnog. Precizno smo odredili kriterijume i dve trećine bodova donosiće glavni kriterijumi: prosek ocena na studijama i dužina studiranja. Jednu trećinu bodova "nosiće" dužina čekanja na birou, radno iskustvo u struci, položen ispit za specijalistu ili zvanje magistra ili doktora nauka. Precizno su data uputstva da se bodovanje računa na tri decimale i potrudili se da svaki mesec produženja studiranja bude bodovan – obrazlaže ministar.

Primedba koja se često čuje jeste i čuveni prosek studenata medicine od 10,00, što znači da ovi lekari nisu dobili nijednu ocenu manju od desetke tokom celog svog školovanja. U generaciji bude i pedesetak tako "blistavih" studenata, pa to već duže u javnosti stvara sliku o poklonjenim desetkama iza kojih ne stoji pravo znanje, a ovi "desetkaši" će sada imati veliku startnu prednost u odnosu na ostale.

Profesor Milosavljević se priseća da je u njegovoj generaciji samo jedan student imao 10 kao prosečnu ocenu – on sam je imao prosek 9,26.

– Svesni smo da sada imamo mnogo više studenata sa prosekom 10,00. Međutim, ne treba dovoditi u sumnju znanje i kvalitet ovih svršenih lekara, jer, po pravilu, većina dobrih studenata opravdava svoju visoku prosečnu ocenu. Loši lekari sa visokom ocenom su izuzetak – kaže ministar, dodajući da su prosečna ocena i dužina studiranja objektivni kriterijumi za merenje kvaliteta jednog studenta svuda u svetu, pa i ovde.

"Nema idealnih kriterijuma, a mi smo navedene kriterijume odabrali kao najmanje nesavršene", kaže Milosavljević, dajući primer da će tako isti broj bodova, dakle i iste šanse da dobije posao, imati lekar koji osam godina čeka posao i ima osam kao prosečnu ocenu na studijama i onaj student koji je upravo završio fakultet u roku, položio stručni ispit i ima veoma visoku prosečnu ocenu, bez obzira na to što na posao uopšte nije čekao.

Inače, zdravstvene ustanove su dužne da u sredstvima javnog informisanja najkasnije do 30. septembra raspišu oglas, a rok za prijavu kandidata je 15 dana od dana raspisivanja oglasa.

--------------------------------------------------------------------------

Smanjiti broj brucoša

Za dve godine, po tvrdnji ministra, posao je dobilo 2.700 lekara. Posle ovog konkursa, međutim, skoro 600 ljudi sa diplomom medicinskog fakulteta ostaje na birou.

Nezaposleni doktori su luksuz kakav Evropa ne poznaje. Slovenija nema nijednog nezaposlenog lekara, naprotiv, to je jedna od najdeficitarnijih profesija. Ni Velika Britanija nema problem sa viškom lekara. Vrata njihovih zdravstvenih ustanova otvorena su za lekare iz Istočne Evrope, pa čak i sa Bliskog istoka. U Španiji su, na primer, posao našli mnogi nezaposleni lekari iz Rumunije.

– Mi smo zemlja koja je sebi dozvolila mnogo luksuza, pa i to da ima lekare sa kojima ne zna šta da radi. To je posledica rešavanja socijalnih problema na pogrešan način: umesto da se kod mladih generacija razvijao preduzetnički duh i želja da rade, indeks fakulteta je bio ventil za rešavanje socijalnih problema. Problem ćemo rešiti na pravi način tek kada se preispita upisna politika na medicinske fakultete i medicinske škole. Ministarstvo zdravlja predlaže da se broj upisanih studenata svede na 600 na svih pet fakulteta u Srbiji, ali se svake godine pod pritiskom javnosti upisna kvota povećava i bude između 1.200 do 1500 upisanih. Zato imamo visokoobrazovane ljude na Birou. To je bio i jedan od razloga zašto smo se protivili stvaranju privatnog medicinskog fakulteta, ali je sve to teško izvesti u uslovima gde se visoko obrazovanje shvata kao tržišna kategorija – smatra ministar Milosavljević.

--------------------------------------------------------------------------

Do radnog mesta bez protekcije

Prošli konkurs za prijem lekara trpeo je velike kritike javnosti i učesnika zbog tvrdnji da je mnogo kandidata primljeno preko veze. Da li je to istina i kako će to novim konkursom biti sprečeno?

– Ako me pitate da li su u pojedine ustanove ljudi ušli uz protekciju, to nije pitanje za mene, već za svakog direktora zdravstvene ustanove ponaosob. Ovaj konkurs omogućava da se na potpuno podjednak način vrednuju kandidati i to će garantovati fer plej pri dobijanju posla – odgovorio je ministar.