Строжи критеријуми за пријем лекара и сестара

После објављеног конкурса за пријем 300 доктора, министар здравља, професор др Томица Милосављевића, очекује да ће трећина од укупног броја тренутно незапослених лекара најзад добити стално радно место. По подацима Националне службе за запошљавање, на листи незапослених доктора на дан 14. августа било је 1.899 особа, али су међу њима и они који су искористили своје законско право и уз отпремнину отишли са радног места, тако да ова бројка не одсликава право стање. Међутим, према броју незапослених са положеним стручним испитом којих има 931 и још 161 особа, на евиденцији Службе за запошљавање са специјализацијама, министар очекује да се на конкурс пријави између 900 и 1.000 лекара. Од тог броја трећина би најзад добила своје парче хлеба.

Министар здравља наглашава да ће се избор кандидата вршити према реалним потребама, дакле тамо где медицински кадар највише недостаје, на пример, за делатност анестезиологије и реанимације и за радиолошку службу. У Београду је планиран пријем 39 лекара, од тог броја девет у Хитну помоћ, а осталих 30 у болнице и клиничке центре, али само за поменуте специјалности. За домове здравља у Београду предвиђен је пријем само три доктора и то за општу медицину и хитну медицинску помоћ.

Медицинских сестара, које се воде као незапослене и на листи су Службе за запошљавање је 14.765, мада овај број обухвата и око 7.500 оних које су узеле отпремнину и заправо чекају услове за пензионисање. Рачуна се да на 700 понуђених радних места за медицинске техничаре може да конкурише 3.550 медицинских сестара са положеним стручним испитом. Веома је важно нагласити да се не планира пријем ниједне медицинске сестре у домове здравља, већ само за опште болнице и клиничке сестре, за одељења здравствене неге.

Критеријуми за избор кандидата су одређени веома прецизно, а здравствене установе су добиле детаљна упутства како да бодују пријављене кандидате, управо да би се, како је у разговору за "Политику" нагласио министар Милосављевић, свима обезбедили потпуно исти услови и фер плеј.

Наиме, по завршетку прошлог конкурса, када је такође примљено 300 доктора, било је много примедби да поступак приликом пријема лекара није био поштен, да су многи до радног места стигли преко "везе", само зато што су им родитељи лекари или наставници на медицинским факултетима.

– Извукли смо поуке из прошлог конкурса, детаљно смо проанализирали искуства и тврдим вам да ће нови конкурс бити бољи од претходног. Прецизно смо одредили критеријуме и две трећине бодова доносиће главни критеријуми: просек оцена на студијама и дужина студирања. Једну трећину бодова "носиће" дужина чекања на бироу, радно искуство у струци, положен испит за специјалисту или звање магистра или доктора наука. Прецизно су дата упутства да се бодовање рачуна на три децимале и потрудили се да сваки месец продужења студирања буде бодован – образлаже министар.

Примедба која се често чује јесте и чувени просек студената медицине од 10,00, што значи да ови лекари нису добили ниједну оцену мању од десетке током целог свог школовања. У генерацији буде и педесетак тако "блиставих" студената, па то већ дуже у јавности ствара слику о поклоњеним десеткама иза којих не стоји право знање, а ови "десеткаши" ће сада имати велику стартну предност у односу на остале.

Професор Милосављевић се присећа да је у његовој генерацији само један студент имао 10 као просечну оцену – он сам је имао просек 9,26.

– Свесни смо да сада имамо много више студената са просеком 10,00. Међутим, не треба доводити у сумњу знање и квалитет ових свршених лекара, јер, по правилу, већина добрих студената оправдава своју високу просечну оцену. Лоши лекари са високом оценом су изузетак – каже министар, додајући да су просечна оцена и дужина студирања објективни критеријуми за мерење квалитета једног студента свуда у свету, па и овде.

"Нема идеалних критеријума, а ми смо наведене критеријуме одабрали као најмање несавршене", каже Милосављевић, дајући пример да ће тако исти број бодова, дакле и исте шансе да добије посао, имати лекар који осам година чека посао и има осам као просечну оцену на студијама и онај студент који је управо завршио факултет у року, положио стручни испит и има веома високу просечну оцену, без обзира на то што на посао уопште није чекао.

Иначе, здравствене установе су дужне да у средствима јавног информисања најкасније до 30. септембра распишу оглас, а рок за пријаву кандидата је 15 дана од дана расписивања огласа.

--------------------------------------------------------------------------

Смањити број бруцоша

За две године, по тврдњи министра, посао је добило 2.700 лекара. После овог конкурса, међутим, скоро 600 људи са дипломом медицинског факултета остаје на бироу.

Незапослени доктори су луксуз какав Европа не познаје. Словенија нема ниједног незапосленог лекара, напротив, то је једна од најдефицитарнијих професија. Ни Велика Британија нема проблем са вишком лекара. Врата њихових здравствених установа отворена су за лекаре из Источне Европе, па чак и са Блиског истока. У Шпанији су, на пример, посао нашли многи незапослени лекари из Румуније.

– Ми смо земља која је себи дозволила много луксуза, па и то да има лекаре са којима не зна шта да ради. То је последица решавања социјалних проблема на погрешан начин: уместо да се код младих генерација развијао предузетнички дух и жеља да раде, индекс факултета је био вентил за решавање социјалних проблема. Проблем ћемо решити на прави начин тек када се преиспита уписна политика на медицинске факултете и медицинске школе. Министарство здравља предлаже да се број уписаних студената сведе на 600 на свих пет факултета у Србији, али се сваке године под притиском јавности уписна квота повећава и буде између 1.200 до 1500 уписаних. Зато имамо високообразоване људе на Бироу. То је био и један од разлога зашто смо се противили стварању приватног медицинског факултета, али је све то тешко извести у условима где се високо образовање схвата као тржишна категорија – сматра министар Милосављевић.

--------------------------------------------------------------------------

До радног места без протекције

Прошли конкурс за пријем лекара трпео је велике критике јавности и учесника због тврдњи да је много кандидата примљено преко везе. Да ли је то истина и како ће то новим конкурсом бити спречено?

– Ако ме питате да ли су у поједине установе људи ушли уз протекцију, то није питање за мене, већ за сваког директора здравствене установе понаособ. Овај конкурс омогућава да се на потпуно подједнак начин вреднују кандидати и то ће гарантовати фер плеј при добијању посла – одговорио је министар.