Prvo Ljuša, pa Nikita

Prvi „Šekspir fest” smislio je i održao u Subotici, na Paliću, davne 1986. Ljubiša Ristić, sa čak šest premijera, koji je trajao celog leta 52 dana, sa hiljadama gledalaca iz cele zemlje, dakle mnogo pre ovog u Čortanovcima, Nikite Milivojevića, pa nije jasno zbog čega su to prećutali ne samo mediji, nego i sam Milivojević?

Neverovatno je koliko smo kratkog pamćenja! Pratim ovih dana zvučnu medijsku kampanju o takozvanom prvom Šekspir festu u Čortanovcima, prvim kako su najavili, te vrste u ovom delu Evrope, za koji je, kako kaže njegov inicijator, selektor i direktor, reditelj Nikita Milivojević, ideju dobio na gostovanju u Londonu.

Naravno da niko nema ništa protiv jednog takvog festivala, u vreme kada se obeležava 450 godina od rođenja Šekspira! Nikitinoj londonskoj ideji priskočila je finansijski vojvođanska vlada sa 4,9 miliona dinara, pa Opština Inđija (rodno mesto Milivojevića) sa tri miliona i Ministarstvo kulture Srbije sa simboličnih 500.000 dinara. Festival je nedavno završen. Iz medija smo saznali da su ulaznice po ceni od 400 do 1.600 dinara, za neke predstave bile rasprodate.

Poželela sam da odem u tu, nekad slavnu vilu „Stankovi攂 namenjenu za odmor i uživanje političke elite iz vremena socijalizma, koja je nekad pripadala jednom poznatom vajaru.

Poželela sam da u tom bajkovitom ambijentu Čortanovaca uz Dunav, pogledam neke predstave. Raspitivala sam se kod kolega novinara, ali nisu umeli da mi kažu ima li prevoza iz Beograda, ili kako bar automobilom da dođem?

A onda, pročitah i komentar na sajtu „‚Politike”, pitanje upućeno reditelju Milivojeviću kao direktoru festivala. Doslovce glasi: „Za koga su ove predstave? Za vrapce i trešnje? Kako se tamo dolazi, koji je prevoz? Vrlo je sumnjivo da o ovim detaljima nema ni reči.

Publika nije bitna. Kakve su to predstave o kojima tamburaju mediji?” Umesno, pogotovo što je Milivojević u jednom od brojnih intervjua, govoreći o svom konceptu, rekao „da je to susret nespojivih stvari, posvećen publici i njenom nesputanom uživanju”.

Za koju publiku, za koje gledaoce, pitala sam se? Da li je uopšte postojao organizovani prevoz uobičajen, recimo u vreme nedavno ukinutog „Tvrđava teatra” u Smederevu, gde je publika autobusima stizala i iz Beograda, i iz Novog Sada.

Ili, kako to već decenijama organizuje Bitef – prevozi gledaoce autobusima ako se predstave igraju van Beograda. Onda čujem, onako ispotiha, da je publika uglavnom bila iz – Novog Sada! Ako je tačno, ne znam ko je na gubitku?

I još nešto, ne manje važno. Neverovatno da baš niko od pozorišnih ljudi, ili onih starijih kolega iz medija, do danas nije javno rekao da Nikita Milivojević nije izmislio „Šekspir fest”! „Šekspir fest” je prvi, mnogo decenija pre njega, davne 1986. smislio, osmislio i organizovao – reditelj Ljubiša Ristić!

Prvi „Šekspir fest”, dakle, bio je u Subotici u velelepnom kompleksu Palićkog jezera! Počeo je 25. juna. Nikitin „Šekspir fest”, se slučajno ili ne, baš na taj dan, 25. juna, završio. Nikitin je trajao sedam dana, a Ljušin, celo leto, puna 52 dana! Izvedeno je čak šest premijera!

Gledali smo fantastična premijerna izvođenja, čak šest najreprezentativnijih Šekspirovih tragedija, sa vrhunskim umetnicima „Tit Andronik” sa Radetom Šerbedžijom, u režiji Dušana Jovanovića, „Ričard III” u Ristićevoj režiji, „Hamlet” u režiji Vita Taufera, „Otelo” u režiji Nade Kokotović, „Magbet” u režiji Zlatka Svibena, „Julije Cezar” reditelja Janeza Pipana, kao i jedno Borhesovo viđenje Šekspira „Sve i ništa” u režiji Kaće Ćelan.

Gostovali su i teatri iz Mađarske, takođe, sa Šekspirovim komadima. Bio je to prvorazredni kulturni događaj, u tada još neraspadnutoj velikoj državi, događaj koji je pomutio slavu letnjih prestonica kulture – Dubrovnika i Splita. Sećam se dupke punih autobusa koji su odvozili i vraćali publiku iz Beograda na te uzbudljive premijere.

Bilo je mnogo gostiju iz cele zemlje i inostranstva. Bio je to festival ne u slavu Ljubiše Ristića, već zarad publike, koja je hrlila da gleda sam krem glumišta – od Radeta Šerbedžije, Radka Poliča, Inge Apelt, Kokotovićeve, kompozitora Gabora Lenđela, Dušana Jovanovića...

Kad sam pre nekoliko dana, posle duže vremena, srela Ljubišu Ristića, koji je žurio na probu još jedne njegove nove predstave u „Šećerani”, upitah ga otkud to da Nikita priča da je on smislio prvi „Šekspir fest”, kad to nije istina, i zašto ćuti? Samo se nasmešio ispod svojih čuvenih brkova, slegao pomirljivo ramenima, u stilu: a šta ću, ko zna zna!

A bogami, i te kako znaju brojni anonimni potpisnici sa „Fejsbuka”, pišu na toj društvenoj mreži. Međutim, mediji ćute! Tek se, hvala bogu, oglasio jedan novinar u jednom nedeljniku! Ćuti i Nikita. Zašto je lansirao pogrešan podatak?

Nije valjda sve marketing, trebalo bi valjda bar u umetnosti da ima i neke etike? Jer, u vreme Ljušinog „Šekspir festa” Nikita Milivojević je imao, čini mi se 25 godina (rođen je 1961) i već je bio diplomirani reditelj! Neću da verujem da se sada okitio tuđim perjem!

Zato, bi bilo dobro da sledeći festival, koji bi, kako čujemo, trebalo da se već u julu održi u istom prostoru, vile „Stanković” u Čortanovcima, gde Vida Ognjenović premešta festival iz Smedereva „Tvrđava teatar”, da ne naprave grešku, pa da se i oni ogreše o znatiželjne gledaoce iz regiona.