Прво Љуша, па Никита

Први „Шекспир фест” смислио је и одржао у Суботици, на Палићу, давне 1986. Љубиша Ристић, са чак шест премијера, који је трајао целог лета 52 дана, са хиљадама гледалаца из целе земље, дакле много пре овог у Чортановцима, Никите Миливојевића, па није јасно због чега су то прећутали не само медији, него и сам Миливојевић?

Невероватно је колико смо кратког памћења! Пратим ових дана звучну медијску кампању о такозваном првом Шекспир фесту у Чортановцима, првим како су најавили, те врсте у овом делу Европе, за који је, како каже његов иницијатор, селектор и директор, редитељ Никита Миливојевић, идеју добио на гостовању у Лондону.

Наравно да нико нема ништа против једног таквог фестивала, у време када се обележава 450 година од рођења Шекспира! Никитиној лондонској идеји прискочила је финансијски војвођанска влада са 4,9 милиона динара, па Општина Инђија (родно место Миливојевића) са три милиона и Министарство културе Србије са симболичних 500.000 динара. Фестивал је недавно завршен. Из медија смо сазнали да су улазнице по цени од 400 до 1.600 динара, за неке представе биле распродате.

Пожелела сам да одем у ту, некад славну вилу „Станковић”‚ намењену за одмор и уживање политичке елите из времена социјализма, која је некад припадала једном познатом вајару.

Пожелела сам да у том бајковитом амбијенту Чортановаца уз Дунав, погледам неке представе. Распитивала сам се код колега новинара, али нису умели да ми кажу има ли превоза из Београда, или како бар аутомобилом да дођем?

А онда, прочитах и коментар на сајту „‚Политике”, питање упућено редитељу Миливојевићу као директору фестивала. Дословце гласи: „За кога су ове представе? За врапце и трешње? Како се тамо долази, који је превоз? Врло је сумњиво да о овим детаљима нема ни речи.

Публика није битна. Какве су то представе о којима тамбурају медији?” Умесно, поготово што је Миливојевић у једном од бројних интервјуа, говорећи о свом концепту, рекао „да је то сусрет неспојивих ствари, посвећен публици и њеном неспутаном уживању”.

За коју публику, за које гледаоце, питала сам се? Да ли је уопште постојао организовани превоз уобичајен, рецимо у време недавно укинутог „Тврђава театра” у Смедереву, где је публика аутобусима стизала и из Београда, и из Новог Сада.

Или, како то већ деценијама организује Битеф – превози гледаоце аутобусима ако се представе играју ван Београда. Онда чујем, онако испотиха, да је публика углавном била из – Новог Сада! Ако је тачно, не знам ко је на губитку?

И још нешто, не мање важно. Невероватно да баш нико од позоришних људи, или оних старијих колега из медија, до данас није јавно рекао да Никита Миливојевић није измислио „Шекспир фест”! „Шекспир фест” је први, много деценија пре њега, давне 1986. смислио, осмислио и организовао – редитељ Љубиша Ристић!

Први „Шекспир фест”, дакле, био је у Суботици у велелепном комплексу Палићког језера! Почео је 25. јуна. Никитин „Шекспир фест”, се случајно или не, баш на тај дан, 25. јуна, завршио. Никитин је трајао седам дана, а Љушин, цело лето, пуна 52 дана! Изведено је чак шест премијера!

Гледали смо фантастична премијерна извођења, чак шест најрепрезентативнијих Шекспирових трагедија, са врхунским уметницима „Тит Андроник” са Радетом Шербеџијом, у режији Душана Јовановића, „Ричард III” у Ристићевој режији, „Хамлет” у режији Вита Тауфера, „Отело” у режији Наде Кокотовић, „Магбет” у режији Златка Свибена, „Јулије Цезар” редитеља Јанеза Пипана, као и једно Борхесово виђење Шекспира „Све и ништа” у режији Каће Ћелан.

Гостовали су и театри из Мађарске, такође, са Шекспировим комадима. Био је то прворазредни културни догађај, у тада још нераспаднутој великој држави, догађај који је помутио славу летњих престоница културе – Дубровника и Сплита. Сећам се дупке пуних аутобуса који су одвозили и враћали публику из Београда на те узбудљиве премијере.

Било је много гостију из целе земље и иностранства. Био је то фестивал не у славу Љубише Ристића, већ зарад публике, која је хрлила да гледа сам крем глумишта – од Радета Шербеџије, Радка Полича, Инге Апелт, Кокотовићеве, композитора Габора Ленђела, Душана Јовановића...

Кад сам пре неколико дана, после дуже времена, срела Љубишу Ристића, који је журио на пробу још једне његове нове представе у „Шећерани”, упитах га откуд то да Никита прича да је он смислио први „Шекспир фест”, кад то није истина, и зашто ћути? Само се насмешио испод својих чувених бркова, слегао помирљиво раменима, у стилу: а шта ћу, ко зна зна!

А богами, и те како знају бројни анонимни потписници са „Фејсбука”, пишу на тој друштвеној мрежи. Међутим, медији ћуте! Тек се, хвала богу, огласио један новинар у једном недељнику! Ћути и Никита. Зашто је лансирао погрешан податак?

Није ваљда све маркетинг, требало би ваљда бар у уметности да има и неке етике? Јер, у време Љушиног „Шекспир феста” Никита Миливојевић је имао, чини ми се 25 година (рођен је 1961) и већ је био дипломирани редитељ! Нећу да верујем да се сада окитио туђим перјем!

Зато, би било добро да следећи фестивал, који би, како чујемо, требало да се већ у јулу одржи у истом простору, виле „Станковић” у Чортановцима, где Вида Огњеновић премешта фестивал из Смедерева „Тврђава театар”, да не направе грешку, па да се и они огреше о знатижељне гледаоце из региона.