Mali i veliki robovi

Niš – Iz godine u godinu ponavlja se situacija na niškim ulicama. Posle zimskih i ne baš prijatnih kišnih dana, kao i nižih temperatura tokom ovog proleća nego obično, kada je na ulicama zbog hladnoće bilo malo prosjaka, od početka ovog meseca prosjačenje je toliko uzelo maha da ozbiljno ugrožava normalan život i smeta. Niš je bukvalno preplavljen „decom robovima” – dečacima i devojčicama, kojih je, nešto manje, bilo i ranijih godina. Ipak, razlike ima – na početku ovog leta tu su i na desetine starijih osoba koje nasrtljivo presreću građane, prose i, što nije tajna, kontrolišu male prosjake u svojoj blizini.

Velikim problemom prethodnih meseci bavili su se i policijski i mnogi drugi organi u društvu, a najviše Centar za socijalni rad „Sveti Sava”. U ovom centru objašnjavaju da su se prosjačenjem nekada bavili samo mališani iz siromašnih romskih porodica, ali da je danas sve više i pripadnika drugih nacionalnosti. I, što je od posebnog značaja, niko od bosonogih koji traže novac nije iz Niša: utvrđeno je da nikada ne rade u mestu svog boravišta, već dolaze sa strane – iz okoline Aleksinca, Kruševca, Leskovca, Bele Palanke, pa čak i iz najjužnijih mesta u Srbiji.

Za male prosjake organizuje se prevoz putničkim ili kombi vozilima od mesta boravka do Niša, gde stižu svakog jutra i prepodneva, kažu u niškom Centru za socijalni rad. Uveče ih „poslodavci” skupljaju i od njih oduzimaju sav novac koji su prikupili tokom dana. Ponekad na mesta gde je „prihod” dobar stariji dolaze i po nekoliko puta dnevno i od „dece robova” uzimaju ono što su do tog trenutka skupila. Kad završe „posao” mališani na povratku u mesta prebivališta čak dobiju i neku vrstu dnevnice, odnosno „plate”.

Iza njihovog angažovanja ponekad, ali vrlo retko, stoje roditelji koji su bez izvora prihoda. Mnogo je, međutim, najbližih rođaka koji ih angažuju i koji su, u stvari, i pravi organizatori razvijene mreže prosjačenja.

Stručnim analizama pokušalo se da se precizno utvrdi šta bi trebalo podrazumevati pod prosjačenjem. Razlika je, kaže se, između ispružene ruke i traženja novca na ulici ili od vrata do vrata, i pojave kada neko od tih istih mališana nudi cveće na trotoaru, svira na ulici ili na raskrsnici ili parkingu ponudi da opere stakla na vozilu.

Bez obzira na tu dilemu, prosjačenje u Srbiji definitivno nije muka sirotinje, koja, nemajući sredstva za život, sa ispruženom rukom stoji na mostu ili trotoaru i čeka da joj se udeli malo novca. Prema svim istraživanjima i analizama, reč je o dobro organizovanom poslu u kojem se najviše deca, ali i sve više starijih iskorišćavaju i pod prinudom rade za nekog ko od svega ima najviše koristi.

Toj pojavi i tako organizovanom „poslu” mora se stati na put jer scene koje se svakodnevno viđaju na niškim i ulicama i trotoarima drugih gradova, ruže sliku cele naše zemlje pred svetom. Ovogodišnja pojava mnogo starijih među prosjacima ukazuje na to da je u Srbiji i sve više žrtava trgovine ljudima.