Kamera nije siguran svedok

Čačak – Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu, diplomirani ekonomista Radomir Belić (58) vraćen je posle osam godina na posao u Javno komunalno preduzeće „Čačak”. Odatle je kao viši blagajnik otpušten 25. oktobra 2006, sa obrazloženjem da je prethodnog jula neopravdano napuštao radno mesto u toku rada, čime je onemogućio naplatu usluga grejanja. Osnovni sud u Čačku dva puta je odbijao Belićevu tužbu na otkaz ugovora o radu, ali je drugostepeno veće upravo utvrdilo da je blagajnik bio u pravu.

– Na osnovu ove presude uslediće regresna tužba, ili sudsko poravnanje sa preduzećem, koje je dužno da mi isplati bruto zarade za 92 meseca. Spreman sam na sporazum i isplatu u ratama. Na teret preduzeća padaju i sudski troškovi od 1,7 miliona dinara, i pretpostavljam da će spor izaći na oko 10 miliona, pošto se o izgubljenim zaradama izjasni i veštak. Ponovo počinjem da radim 21. jula – rekao je za „Politiku” Radomir Belić, koji je juče dobio pravosnažnu presudu.

Tokom suđenja utvrđeno je da je v. d. direktora JKP „Čačak” Nenad Ocokoljić naložio direktoru EF sektora i šefu Službe prodaje i naplate da izvrše uvid u snimke video-nadzora i utvrde u koje vreme Belić napušta radno mesto. Oni su obavili zadatak i 7. 9. 2006. direktoru podneli prijavu protiv Belića navodeći da je u toku jula 12 dana ranije odlazio iz blagajne, koja je trebalo da radi do 17 sati. Belić je, tvrde, u tih 12 dana radno mesto napuštao kako kad, najranije u 15.15, najkasnije u 16.24 č.

U sprovedenom postupku, međutim, preduzeće to nije uspelo i da dokaže, iako su se pravni zastupnici „Čačka” pozivali na kameru kao svedoka. Jer, veštaci, diplomirani inženjeri Momčilo Vujičić i Zoran Vesović izjasnili su se da se snimak te kamere ne može koristiti kao dokazni materijal. Oni su naveli da je sadržaj video-zapisa kontradiktoran i na njemu se može videti samo promena svetlosti, ali ne i utvrditi da li je tužilac i kada napuštao radno mesto.

Radi utvrđivanja navedene činjenice, prvostepeni sud u Čačku odredio je izvođenje dokaza i novim veštačenjem, koje je u ime Zavoda za sudska veštačenja u Novom Sadu obavio njihov saradnik Miroslav Simeunović, stalni sudski veštak.

On je, sa svoje strane, utvrdio da se snimci video-kamere mogu koristiti, jer se vreme koje je zabeleženo na videu poklapa sa realnim vremenom nastanka snimaka i dešavanjima na radnom mestu blagajnika. Na osnovu toga utvrdio je da Belić nijednog od dana koji su posmatrani nije dolazio na rad u devet, kad je trebalo, niti je odlazio u 17 sati.

Ali, Apelacioni sud u ovoj situaciji je mišljenje Simeunovića ocenio kao nalaz fizičkog lica, jer Zavod za veštačenje AD u Novom Sadu nije registrovan za veštačenja u oblasti informacionih ili telekomunikacionih tehnologija. S druge strane, isti sud prihvatio je iskaz tužioca Belića, koji je saslušan kao stranka, i svedoka Nenada Pejanovića iz preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje, u spornom mesecu zaduženog da motri na bezbednost blagajne u JKP-u. I Belić i Pejanović tvrde da je prvi, tokom jula 2006. godine, blagajnu napuštao u 17 sati kad je, istovremeno, i bila zatvarana.