Bez čvrstog tla pod nogama

Projekat saradnje Muzeja savremene umetnosti Beograd i Tejt moderna iz Londona, u kojem su učestvovale kustoskinje Una Popović (MSUB) i Hana Djuar (Tejt), a koji se naslanja na rezidencijalne boravke umetnika u inostranstvu i saradnju među institucijama iz različitih zemalja, okončava se sutra u 19 sati, otvaranjem postavke „Preokreti” u Salonu muzeja savremene umetnosti.

Reč je o formalnom i tematskom nastavku izložbe „Izvrnuta kuća”, održane u „Project space” galeriji Tejt moderna od novembra 2013. do aprila 2014, koji uokviruje priču o definisanju muzeja kao prostora za razmišljanje, prostora u kome se gradi i formira umetnički proces, uz složene međuljudske odnose koji postoje među umetnicima.

Prema rečima Une Popović, publika u Beogradu imaće priliku da vidi pojedine segmente radova Tine Gverović i Siniše Ilića koji su bili izloženi u Londonu, uz svojevrsnu nadgradnju, kao i radove engleskog umetnika Bena Kejna. – Umetnici se na obe postavke bave pitanjima namene muzeja danas, kroz promatranje sličnosti u promišljanju programa i rada dve institucije, uprkos jasnim ekonomskim i socijalnim razlikama između Srbije i Velike Britanije.

Naša zgrada na Ušću već je sedam godina zatvorena zbog rekonstrukcije i postavlja se pitanje izlaganja i upotrebe kolekcije, edukacije publike, što dalje otvara i pitanje značaja ne samo muzeja kao institucije već i izlaganja i opstanka savremene umetnosti u Srbiji. Sa druge strane, Tejt modern, koji godišnje poseti i do pet miliona ljudi, jeste institucija od svetskog značaja i svojevrstan muzejski brend, a same okolnosti u kojima deluje i način na koji deluje znatno su drugačiji – objašnjava Una Popović i dodaje: – Povezujući lokalna iskustva umetnici su na suptilan način predstavili probleme pripadanja, raseljenosti i nestabilnosti u okviru šireg društveno-političkog konteksta.

Polazna osnova za prvi zajednički video rad Tine Gverović i Siniše Ilića pod nazivom „Kameleon” bili su mural, šator/tenda, serija crteža i slika koji su bili izloženi u Londonu, a koji su na neki način prerađeni i iznova iščitani, uz pomoć glumaca, u različitim prostorima u zgradi na Ušću. Njih dvoje uradili su i zvučni zapis „Kuće u pokretu”. Ben Kejn svoju umetničku intervenciju usmerio je ka zgradi na Ušću.

– Moja zamisao sastoji iz tri dela: iskrojene tkanine u obliku muzejskog tlocrta – jednoobraznog plana sačinjenog od šest kubusa sasečenih uglova, crno-belih fotografija tkanine u samoj zgradi i video-rada „Kratki padovi”. Snimak čoveka kako stoji na tkanini koja mu izmiče pod nogama, koji je u večitoj kontradikciji između pada i stajanja, na prvi pogled deluje čaplinovski i šaljivo, a zapravo je veoma surov.

Jer, čvrsto i sigurno tle pod nogama stalno mu izmiče, kao i u životu – ističe Kejn. Svi radovi posebno su producirani za ovu priliku, a biće štampan i katalog nakon beogradske postavke. , koja traje do 28. septembra

M. Dimitrijević