Без чврстог тла под ногама

Пројекат сарадње Музеја савремене уметности Београд и Тејт модерна из Лондона, у којем су учествовале кустоскиње Уна Поповић (МСУБ) и Хана Дјуар (Тејт), а који се наслања на резиденцијалне боравке уметника у иностранству и сарадњу међу институцијама из различитих земаља, окончава се сутра у 19 сати, отварањем поставке „Преокрети” у Салону музеја савремене уметности.

Реч је о формалном и тематском наставку изложбе „Изврнута кућа”, одржане у „Project space” галерији Тејт модерна од новембра 2013. до априла 2014, који уоквирује причу о дефинисању музеја као простора за размишљање, простора у коме се гради и формира уметнички процес, уз сложене међуљудске односе који постоје међу уметницима.

Према речима Уне Поповић, публика у Београду имаће прилику да види поједине сегменте радова Тине Гверовић и Синише Илића који су били изложени у Лондону, уз својеврсну надградњу, као и радове енглеског уметника Бена Кејна. – Уметници се на обе поставке баве питањима намене музеја данас, кроз проматрање сличности у промишљању програма и рада две институције, упркос јасним економским и социјалним разликама између Србије и Велике Британије.

Наша зграда на Ушћу већ је седам година затворена због реконструкције и поставља се питање излагања и употребе колекције, едукације публике, што даље отвара и питање значаја не само музеја као институције већ и излагања и опстанка савремене уметности у Србији. Са друге стране, Тејт модерн, који годишње посети и до пет милиона људи, јесте институција од светског значаја и својеврстан музејски бренд, а саме околности у којима делује и начин на који делује знатно су другачији – објашњава Уна Поповић и додаје: – Повезујући локална искуства уметници су на суптилан начин представили проблеме припадања, расељености и нестабилности у оквиру ширег друштвено-политичког контекста.

Полазна основа за први заједнички видео рад Тине Гверовић и Синише Илића под називом „Камелеон” били су мурал, шатор/тенда, серија цртежа и слика који су били изложени у Лондону, а који су на неки начин прерађени и изнова ишчитани, уз помоћ глумаца, у различитим просторима у згради на Ушћу. Њих двоје урадили су и звучни запис „Куће у покрету”. Бен Кејн своју уметничку интервенцију усмерио је ка згради на Ушћу.

– Моја замисао састоји из три дела: искројене тканине у облику музејског тлоцрта – једнообразног плана сачињеног од шест кубуса сасечених углова, црно-белих фотографија тканине у самој згради и видео-рада „Кратки падови”. Снимак човека како стоји на тканини која му измиче под ногама, који је у вечитој контрадикцији између пада и стајања, на први поглед делује чаплиновски и шаљиво, а заправо је веома суров.

Јер, чврсто и сигурно тле под ногама стално му измиче, као и у животу – истиче Кејн. Сви радови посебно су продуцирани за ову прилику, а биће штампан и каталог након београдске поставке. , која траје до 28. септембра

М. Димитријевић