Šta MMF očekuje od novog ministra finansija

Aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) stalna je tema još od formiranja prve vlade u kojoj je Srpska napredna stranka. Već je dve godine kako se o tome priča, ali pregovora i sporazuma nema na vidiku. Za to vreme s predstavnicima MMF-a za pregovoračkim stolom sedela su dva ministra finansija – Mlađan Dinkić i Lazar Krstić. Da li će Dušan Vujović biti sledeći? Videćemo uskoro.

Ipak, Vujović je potvrdio da Srbija želi da ove godine postigne sporazum o trogodišnjem zajmu, a njegova očekivanja su da će pregovori bitizavršeni do kraja septembra ili početka oktobra. To bi se, kako je rekao, poklopilo sa trenutkom kada treba da budu potvrđeni rebalans državnog budžeta za 2014. i budžet za 2015. Aranžman bi, kako je Vujović izjavio, doprineo ostvarenju ciljeva u vezi sa državnim dugom i deficitom budžeta, a s aranžmanom bi se olakšalo smanjivanje potrošnje i ublažile posledice budžetske štednje.

Ministar navodi da vlada treba da napravi ukupnu uštedu od oko 1,4 milijarde evra tokom tri godine kako bi manjak u državnoj kasi bio sveden na oko milijardu evra.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da ne može da prognozira kakav će biti ishod najavljenih pregovora, ali da po njemu nije toliko važno da li ćemo mi ispuniti uslove koje oni traže, već da se prekine trend povećanja minusa u državnoj kasi.

– Bio bih zadovoljan kada bismo uspeli da fiskalni deficit smanjujemo za po 0,5 procentnih poena bruto domaćeg proizvoda godišnje. Mi ćemo ove godine imati veći minus u javnim finansijama nego prošle godine. Predstojeći rebalans, koji će se raditi u jesen, samo će to formalizovati. To je kraj ekonomske godine i samo će se potvrditi da su nam prihodi bili manji od planiranih uz nesmanjene rashode – kaže Nikolić.

Po njemu je potrebno da se donese realna fiskalna strategija koja će za cilj imati smanjenje deficita i zaustavljanje uzlazne putanje javnog duga. Mi ćemo, kaže Nikolić, uz odgovarajuću fiskalnu strategiju tek pred kraj ove decenije stabilizovati udeo javnog duga u BDP-u.

Na pitanje da li će vlada ispuniti poznati zahtev MMF-a, da se smanje plate i penzije, Nikolić odgovara da je protiv te mere i da ne očekuje da to vlada i učini.

– Nema nijednog dokaza da će smanjenje penzija i plata uravnotežiti budžet. Time bi se napravile uštede, ali se deficit ne bi smanjio pa čemu onda takve mere. Moraju se sagledati i negativni efekti te mere, a to je da su rashodi za niže plate i penzije manji, ali su zato niži i prihodi po tom osnovu u budžet. Mere se ne mogu posmatrati izolovano. Tako smo očekivali veći prihod od povećanja niže stope PDV-a, a to ne da se nije ostvarilo, već imamo i nominalni pad prihoda od PDV-a. Na drugoj strani postoji prostor za preokret i to u borbi protiv sive ekonomije i u javnim preduzećima – smatra Nikolić.

On dodaje da ako nemamo privrednog rasta nema tih mera štednje koje će uravnotežiti budžet i baš zato Dušan Vujović koji je zadužen i za finansije i za privredu ima delikatnu ulogu.

Milojko Arsić sa beogradskog Ekonomskog fakulteta kaže da su sada možda izgledi da sklopimo aranžman veći, jer nam je stanje sve gore pa nam je zato MMF potrebniji.

– Nama MMF treba da donesemo program fiskalne konsolidacije, kao i da ga sprovedemo. Nama solidnih programa ni do sada nije nedostajalo, ali je problem bilo sprovođenje. U periodu 2009-2010. kada smo imali aranžman s MMF-om imali smo jednu od boljih fiskalnih politika u Evropi i deficit među najnižim u Evropi. Sada imamo najveći – kaže Arsić dodajući da smo u proteklom periodu vodili politiku koja je daleko od onog što je za njih prihvatljivo i da zato uspeha nije bilo.

Inače, minus u državnoj kasi prošle godine je iznosio šest odsto BDP-a, a ove godine povelikih 8,7 procenata.

Krstić je pre nekoliko meseci naveo da Srbija traži sumu dva puta veću od njene kvote u MMF-u, odnosno oko 1,5 milijardi dolara. Mi ostajemo pri tome da tražimo aranžman iz predostrožnosti, a da pare ne povlačimo, odnosno da kredit ne tražimo. MMF, inače, pare ne daje za budžet, već za popunu deviznih rezervi.

– Mi trenutno nemamo problem s visinom deviznih rezervi, ali nije isključeno da se taj problem ispolji u naredne tri godine. Pogotovo zato što banke i preduzeća više iznose novac iz zemlje nego što ga unose. Jedini generator priliva deviza u zemlju je država, a pitanje je dokle će to tako moći da traje – kaže Arsić.