Posle Šešelja, i Filaret na apsolutnom postu

Vladika Filaret danas ulazi u treći dan štrajka glađu zbog toga što mu je crnogorska policija zabranila ulazak u ovu državu, jer se njegovo ime nalazi na spisku osumnjičenih za pomaganje optuženima pred Haškim tribunalom. Pošto mu je time onemogućeno da obavlja svešteničke dužnosti u delu Mileševske eparhije koja se nalazi u Crnoj Gori, vladika se na graničnom prelazu Ranče odlučio na štrajk glađu "ili, kako se u teologiji kaže, apsolutni post".

Juče je srpski ministar vera Radomir Naumov posetio episkopa mileševskog i rekao mu da će se Vlada Srbije založiti da što pre bude prevladan ovaj problem. Izrazivši zabrinutost za episkopovo zdravlje, Naumov je Filaretu rekao da ga podržava u njegovom stavu, ali ne i u načinu koji bi, kako je rekao, mogao da dovede do tragičnih posledica.

Episkop je šećeraš, a tokom tzv. apsolutnog posta uzimaće vodu, kafu i lekove. Prema rečima ministra Naumova, sve je počelo da dobija političku konotaciju, što se nije želelo i zbog čega se još pre mesec dana apelovalo na crnogorsku vladu da nešto preduzme da do ovoga ne dođe. Podsetio je da bi se problem najelegantnije rešio ako bi vladika dobio državljanstvo Crne Gore.

Naša javnost je poslednjih godina bila svedok da su razni akteri pribegavali štrajku glađu kao metodu borbe za svoje ciljeve, ali je sada prvi put upotrebljen termin "apsolutni post", pošto je reč o sveštenom licu. Sličan termin "post do smrti" upotrebili su radikali kada je Vojislav Šešelj u Hagu štrajkovao glađu.  

Crkva se još nije oglasila povodom odluke njenog episkopa da stupi u štrajk glađu, a pored odobravanja u javnosti za ovakav njegov čin, ima i osporavanja postupka kontroverznog vladike. Tako je sociolog religije Mirko Đorđević u izjavi za "Betu" rekao da to predstavlja zloupotrebu posta u političke svrhe i da je protiv učenja SPC.

"Kada je slično postupio predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj Srpska pravoslavna crkva je izdala saopštenje u kome se navodi da ta vrsta političkog pritiska nema nikakve veze s drevnom institucijom posta", rekao je Đorđević. On je naglasio da bi SPC trebalo da se oglasi kako bi se prekinulo "sve ovo što baca ljagu na našu crkvu, društvo i komplikuje odnose između dve zemlje".

Vladika Filaret nikada nije krio simpatije prema haškim beguncima ističući da su "oni u njegovom srcu", ali je nedavno demantovao da ima bilo kakve kontakte i veze s Karadžićem i Mladićem ili s njihovim porodicama. On je jedino priznao da "kao humanista i hrišćanin" ponekad pomaže porodicama Vojislava Šešelja i Momčila Krajišnika.

Haški tribunal već godinama ne dozvoljava vladici putovanje u zemlje Evropske unije, pa je g. Filaret najavljivao da će tužiti Haški tribunal Međunarodnom sudu u Strazburu i zahtevati odštetu.  

Vladika Filaret je u više navrata do sada bio prozivan i napadan zbog svojih postupaka ili političkih stavova koje je zastupao. On je na to odgovarao da mu je u početku bilo teško kada o sebi svašta čuje i pročita. "... ali, onda sam sebi rekao: Filarete, o Hristu su svašta govorili, a ko si ti da neće o tebi".

Iako je u mladosti bio antikomunista, devedesetih godina prošlog veka je bio veoma privržen režimu, pa se morao pokajati pred Svetim arhijerejskim saborom, najvišim jerarhijskim i zakonodavnim telom Srpske pravoslavne crkve. Zbog učešća u predizbornoj kampanji na predsedničkim izborima 2000. godine u kojima je davao nedvosmislenu podršku Slobodanu Miloševiću, vladika Filaret se pokajao zbog svojih istupanja, moleći oproštaj od onih "koje je svojom izjavom sablaznio i ožalostio".

Ono što su crkveni velikodostojnici oprostili, njegovi vernici nisu, pa su tražili njegovo premeštanje iz Mileševske eparhije. U pismu patrijarhu Pavlu Odbor za očuvanje svetinje Mileševske eparhije ubrojao mu je u spisak grehova i to što je naredio da zvone zvona kada je u manastir Mileševa dolazio Vojislav Šešelj, napomenuvši da vladika za tu "uslugu" od Šešelja dobio džip "pajero". Pamti se i da je svojevremeno za radikalskog kandidata za predsednika Jugoslavije Tomu Nikolića održao službu i blagosiljao ga sa željom da pobedi na izborima.

Ali i posle pokajanja vladika Filaret je nastavio da daje "nezgodne" izjave, pa je prilikom osvećenja kamena temeljca crkve u Lazarevu, kod Zrenjanina, govoreći van protokola, spominjao "srpske jajare, fukare i izdajice" i pitao šta će Srbija u Evropi.

Ipak, niko ne može da ospori da je vladika preduzimljiv čovek koji je obnovio više od trideset crkava i manastira. U manastiru Mileševa sagradio je vladičanski dvor, obnovio mali manastirski konak, osveštan u vreme posete Njegove svetosti srpskog patrijarha Pavla, a obnovljen je i stari konak izgrađen 1884. godine. Tu je sada i ekonomija s ribnjakom, uređena porta, nad Mileševkom napravljen most...

Upamćeno je i da je na njegov zahtev Sveti sinod stavio van snage odluku kojom su banke na karticama mogle da koriste hologramski prikaz freske Beli anđeo. 

Bije ga glas da je vešt i spretan s parama, ali i oštar na jeziku. Javnost ga je upoznala kad je u vreme ratova na bivšem jugoslovenskom prostoru skupljao humanitarnu pomoć za Srbe u Hrvatskoj i Bosni, kao prvi čovek dobrotvornog fonda SPS "Čovekoljublje", koji je imao sedište na Beogradskom sajmu. Mnogi se još sećaju Filareta kada se u mantiji slikao sa puškomitraljezom u ruci ispred oklopnih kola negde između Kostajnice i Gline. Ova fotografija je ponekad korišćena kao "dokaz" o umešanosti SPC u ratove na prostoru bivše Jugoslavije.

Vladika Filaret je rođen 8. avgusta 1947. godine u selu Borci kod Konjica kao Jelenko Mićović. Osnovnu školu završio je u Konjicu, a Bogosloviju Svetog Save u Beogradu 1969. godine

Pričao je da je u mladosti preskakao zid manastira Beočin na Fruškoj gori da celiva grob vladike hvostanskog Varnave koga su komunisti pogubili. Tada se, kako je govorio, i zarekao da će se zamonašiti. Pre dolaska u Prijepolje vladika Filaret je obnovio manastir Slance, bio je duhovnik beogradske Bogoslovije, upravnik Patrijaršije, iguman manastira Svetog arhangela Gavrila u Zemunu. Sveti arhijerejski sabor ga je izabrao za episkopa mileševskog 14. maja, a hirotonisan je 23. maja 1999. godine

Zamonašio se u 22. godini i dobio ime koje na grčkom znači "ljubitelj vrlina".

"Bio sam svestan da kaluđerski život traži žrtvu, ali i borbu, i kada bih danas opet mogao da biram, opet bih izabrao ovaj put."

Put na kojem se sada isprečila policija.