После Шешеља, и Филарет на апсолутном посту

Владика Филарет данас улази у трећи дан штрајка глађу због тога што му је црногорска полиција забранила улазак у ову државу, јер се његово име налази на списку осумњичених за помагање оптуженима пред Хашким трибуналом. Пошто му је тиме онемогућено да обавља свештеничке дужности у делу Милешевске епархије која се налази у Црној Гори, владика се на граничном прелазу Ранче одлучио на штрајк глађу "или, како се у теологији каже, апсолутни пост".

Јуче је српски министар вера Радомир Наумов посетио епископа милешевског и рекао му да ће се Влада Србије заложити да што пре буде превладан овај проблем. Изразивши забринутост за епископово здравље, Наумов је Филарету рекао да га подржава у његовом ставу, али не и у начину који би, како је рекао, могао да доведе до трагичних последица.

Епископ је шећераш, а током тзв. апсолутног поста узимаће воду, кафу и лекове. Према речима министра Наумова, све је почело да добија политичку конотацију, што се није желело и због чега се још пре месец дана апеловало на црногорску владу да нешто предузме да до овога не дође. Подсетио је да би се проблем најелегантније решио ако би владика добио држављанство Црне Горе.

Наша јавност је последњих година била сведок да су разни актери прибегавали штрајку глађу као методу борбе за своје циљеве, али је сада први пут употребљен термин "апсолутни пост", пошто је реч о свештеном лицу. Сличан термин "пост до смрти" употребили су радикали када је Војислав Шешељ у Хагу штрајковао глађу.  

Црква се још није огласила поводом одлуке њеног епископа да ступи у штрајк глађу, а поред одобравања у јавности за овакав његов чин, има и оспоравања поступка контроверзног владике. Тако је социолог религије Мирко Ђорђевић у изјави за "Бету" рекао да то представља злоупотребу поста у политичке сврхе и да је против учења СПЦ.

"Када је слично поступио председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ Српска православна црква је издала саопштење у коме се наводи да та врста политичког притиска нема никакве везе с древном институцијом поста", рекао је Ђорђевић. Он је нагласио да би СПЦ требало да се огласи како би се прекинуло "све ово што баца љагу на нашу цркву, друштво и компликује односе између две земље".

Владика Филарет никада није крио симпатије према хашким бегунцима истичући да су "они у његовом срцу", али је недавно демантовао да има било какве контакте и везе с Караџићем и Младићем или с њиховим породицама. Он је једино признао да "као хуманиста и хришћанин" понекад помаже породицама Војислава Шешеља и Момчила Крајишника.

Хашки трибунал већ годинама не дозвољава владици путовање у земље Европске уније, па је г. Филарет најављивао да ће тужити Хашки трибунал Међународном суду у Стразбуру и захтевати одштету.  

Владика Филарет је у више наврата до сада био прозиван и нападан због својих поступака или политичких ставова које је заступао. Он је на то одговарао да му је у почетку било тешко када о себи свашта чује и прочита. "... али, онда сам себи рекао: Филарете, о Христу су свашта говорили, а ко си ти да неће о теби".

Иако је у младости био антикомуниста, деведесетих година прошлог века је био веома привржен режиму, па се морао покајати пред Светим архијерејским сабором, највишим јерархијским и законодавним телом Српске православне цркве. Због учешћа у предизборној кампањи на председничким изборима 2000. године у којима је давао недвосмислену подршку Слободану Милошевићу, владика Филарет се покајао због својих иступања, молећи опроштај од оних "које је својом изјавом саблазнио и ожалостио".

Оно што су црквени великодостојници опростили, његови верници нису, па су тражили његово премештање из Милешевске епархије. У писму патријарху Павлу Одбор за очување светиње Милешевске епархије убројао му је у списак грехова и то што је наредио да звоне звона када је у манастир Милешева долазио Војислав Шешељ, напоменувши да владика за ту "услугу" од Шешеља добио џип "пајеро". Памти се и да је својевремено за радикалског кандидата за председника Југославије Тому Николића одржао службу и благосиљао га са жељом да победи на изборима.

Али и после покајања владика Филарет је наставио да даје "незгодне" изјаве, па је приликом освећења камена темељца цркве у Лазареву, код Зрењанина, говорећи ван протокола, спомињао "српске јајаре, фукаре и издајице" и питао шта ће Србија у Европи.

Ипак, нико не може да оспори да је владика предузимљив човек који је обновио више од тридесет цркава и манастира. У манастиру Милешева саградио је владичански двор, обновио мали манастирски конак, освештан у време посете Његове светости српског патријарха Павла, а обновљен је и стари конак изграђен 1884. године. Ту је сада и економија с рибњаком, уређена порта, над Милешевком направљен мост...

Упамћено је и да је на његов захтев Свети синод ставио ван снаге одлуку којом су банке на картицама могле да користе холограмски приказ фреске Бели анђео. 

Бије га глас да је вешт и спретан с парама, али и оштар на језику. Јавност га је упознала кад је у време ратова на бившем југословенском простору скупљао хуманитарну помоћ за Србе у Хрватској и Босни, као први човек добротворног фонда СПС "Човекољубље", који је имао седиште на Београдском сајму. Многи се још сећају Филарета када се у мантији сликао са пушкомитраљезом у руци испред оклопних кола негде између Костајнице и Глине. Ова фотографија је понекад коришћена као "доказ" о умешаности СПЦ у ратове на простору бивше Југославије.

Владика Филарет је рођен 8. августа 1947. године у селу Борци код Коњица као Јеленко Мићовић. Основну школу завршио је у Коњицу, а Богословију Светог Саве у Београду 1969. године

Причао је да је у младости прескакао зид манастира Беочин на Фрушкој гори да целива гроб владике хвостанског Варнаве кога су комунисти погубили. Тада се, како је говорио, и зарекао да ће се замонашити. Пре доласка у Пријепоље владика Филарет је обновио манастир Сланце, био је духовник београдске Богословије, управник Патријаршије, игуман манастира Светог архангела Гаврила у Земуну. Свети архијерејски сабор га је изабрао за епископа милешевског 14. маја, а хиротонисан је 23. маја 1999. године

Замонашио се у 22. години и добио име које на грчком значи "љубитељ врлина".

"Био сам свестан да калуђерски живот тражи жртву, али и борбу, и када бих данас опет могао да бирам, опет бих изабрао овај пут."

Пут на којем се сада испречила полиција.