Trogodišnji smerovi ne privlače đake

Elektrotehničar informacionih tehnologija je zanimanje za koje je vladalo najveće interesovanje na ovogodišnjem upisu u beogradske srednje stručne škole, pokazuju podaci Ministarstva prosvete. Za svako mesto na ovom smeru u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla” konkurisalo je čak po 11 učenika, a poslednji upisani imao je 95,60 poena. Među traženim prestoničkim srednjim školama su i one sa ekonomskim, pravnim, medicinskim, ugostiteljskim i turističkim usmerenjima – u njima su popunjena gotovo sva mesta.

Znatno manje beogradskih malih maturanata konkurisalo je za mašinske i tehničke škole, pogotovu za trogodišnje smerove – u pojedinim je upisano i stotinu učenika manje nego prošle godine.

– Od trogodišnjih smerova traženi su bili jedino maseri, ženski frizeri i konobari. Svega dva ili tri mala maturanta upisala su smer za obućara, stolara, krojača, stakloresca, zavarivača, limara, bravara... – navodi Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda. On ukazuje da je malo interesovanje bilo i za upis na smerove zidar, tesar, armirač, ali i za neke četvorogodišnje mašinske smerove.

Antić kaže da je na ovakav ishod uticalo nekoliko faktora.

– Na području Beograda ima mnoštvo škola sa sličnim profilima. Na primer, u više od deset škola su smerovi mašinske struke. Pored toga, neke od njih, poput Tehničke škole u Železniku, prilično su udaljene od centralnih opština, pa i zbog toga nije privlačna potencijalnim đacima, iako spada među najopremljenije u Beogradu – kaže Antić. On dodaje da se problem sa manjkom upisanih na pojedine smerove mogao rešiti i uvođenjem nekih novina.

– Trebalo bi osmisliti smerove sa dva ili tri „izlaza”, da dete može da se istovremeno školuje na primer za pekara i za poslastičara, za muškog i za ženskog frizera ili za časovničara i zlatara. Zašto ne bi neko istovremeno učio i za krovoprekrivača, tesara i zidara? Posle završetka takvih smerova lakše bi mogli da nađu posao – objašnjava Antić.

Predsednik foruma ukazuje da bi se deca na profile za koje vlada malo interesovanje mogla privući i dodatnim pogodnostima.

– Trebalo bi im obezbediti stipendije, ali i omogućiti da usavršavaju jezike kako bi dobili priliku da posao nađu u inostranstvu. Ako ubrzo ne počnemo da rešavamo ovaj problem, može nam se dogoditi da uskoro „uvozimo” mnoge majstore i tehničare – upozorava Antić uz napomenu da bi za upis u sve srednje škole trebalo uvesti neophodni prag znanja.

----------------------------------------------------

Nedostaje analiza tržišta rada

Milorad Antić podseća da problem što ne postoji ozbiljna analiza tržišta rada da bi se ustanovilo za koje struke treba školovati decu.  

– Neke procene kažu da će vrlo brzo Beogradu biti potrebno 100.000 radnika u turizmu, poput konobara i kuvara, ali i ljudi koji će se baviti izradom suvenira. Međutim, za ovako specifične zanate ne postoje smerovi u školama. Sa druge strane školuje se dosta bankarskih službenika, a veliki deo onog što sada rade obavljaće se posredstvom interneta – napominje Antić.

 ----------------------------------------------------

Trećina profesora sa nepunom normom

Manje upisanih učenika u pojedinim školama, navodi Antić, ne utiče direktno na smanjenje broja profesora u njima, ali utiče na njihovu normu i zaradu.

– U beogradskim srednjim školama angažovano je 5.700 profesora, ali oko 2.000 njih radi sa polovinom i trećinom časova, što utiče i na zaradu. Potreba za predmetima nekih profesora se gubi, pa bi zato nadležni trebalo da pod hitno uvedu dokvalifikaciju i prekvalifikaciju tih ljudi jer su mnogi još daleko od penzije – ukazuje Antić.