Трогодишњи смерови не привлаче ђаке

Електротехничар информационих технологија је занимање за које је владало највеће интересовање на овогодишњем упису у београдске средње стручне школе, показују подаци Министарства просвете. За свако место на овом смеру у Електротехничкој школи „Никола Тесла” конкурисало је чак по 11 ученика, а последњи уписани имао је 95,60 поена. Међу траженим престоничким средњим школама су и оне са економским, правним, медицинским, угоститељским и туристичким усмерењима – у њима су попуњена готово сва места.

Знатно мање београдских малих матураната конкурисало је за машинске и техничке школе, поготову за трогодишње смерове – у појединим је уписано и стотину ученика мање него прошле године.

– Од трогодишњих смерова тражени су били једино масери, женски фризери и конобари. Свега два или три мала матуранта уписала су смер за обућара, столара, кројача, стаклоресца, заваривача, лимара, бравара... – наводи Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. Он указује да је мало интересовање било и за упис на смерове зидар, тесар, армирач, али и за неке четворогодишње машинске смерове.

Антић каже да је на овакав исход утицало неколико фактора.

– На подручју Београда има мноштво школа са сличним профилима. На пример, у више од десет школа су смерови машинске струке. Поред тога, неке од њих, попут Техничке школе у Железнику, прилично су удаљене од централних општина, па и због тога није привлачна потенцијалним ђацима, иако спада међу најопремљеније у Београду – каже Антић. Он додаје да се проблем са мањком уписаних на поједине смерове могао решити и увођењем неких новина.

– Требало би осмислити смерове са два или три „излаза”, да дете може да се истовремено школује на пример за пекара и за посластичара, за мушког и за женског фризера или за часовничара и златара. Зашто не би неко истовремено учио и за кровопрекривача, тесара и зидара? После завршетка таквих смерова лакше би могли да нађу посао – објашњава Антић.

Председник форума указује да би се деца на профиле за које влада мало интересовање могла привући и додатним погодностима.

– Требало би им обезбедити стипендије, али и омогућити да усавршавају језике како би добили прилику да посао нађу у иностранству. Ако убрзо не почнемо да решавамо овај проблем, може нам се догодити да ускоро „увозимо” многе мајсторе и техничаре – упозорава Антић уз напомену да би за упис у све средње школе требало увести неопходни праг знања.

----------------------------------------------------

Недостаје анализа тржишта рада

Милорад Антић подсећа да проблем што не постоји озбиљна анализа тржишта рада да би се установило за које струке треба школовати децу.  

– Неке процене кажу да ће врло брзо Београду бити потребно 100.000 радника у туризму, попут конобара и кувара, али и људи који ће се бавити израдом сувенира. Међутим, за овако специфичне занате не постоје смерови у школама. Са друге стране школује се доста банкарских службеника, а велики део оног што сада раде обављаће се посредством интернета – напомиње Антић.

 ----------------------------------------------------

Трећина професора са непуном нормом

Мање уписаних ученика у појединим школама, наводи Антић, не утиче директно на смањење броја професора у њима, али утиче на њихову норму и зараду.

– У београдским средњим школама ангажовано је 5.700 професора, али око 2.000 њих ради са половином и трећином часова, што утиче и на зараду. Потреба за предметима неких професора се губи, па би зато надлежни требало да под хитно уведу доквалификацију и преквалификацију тих људи јер су многи још далеко од пензије – указује Антић.