Istoričar u Arhivu zaposlen kao stolar

U autorskom tekstu objavljenom u listu „Danas” Gorica Mojović kritikovala je način na koji Zakon o radu već duže vreme tretira angažman umetnika, što se neće promeniti ni posle usvajanja njegovih izmena u Skupštini Srbije jer se, kako kaže, nije reagovalo na vreme.

Zakon o radu još od 2005. rad umetnika preko autorskih ugovora ne smatra oblikom zapošljavanja, što, osim statusne, nije imalo velike praktične posledice, sve do donošenja Zakona o javnim nabavkama proleća prošle godine. Kako Mojovićeva ističe, direktor neke ustanove kulture ugovor o delu, koji Zakon o radu smatra zapošljavanjem, s nekim umetnikom u praksi teško može da potpiše, jer je to moguće samo za obavljanje poslova koji nisu obuhvaćeni sistematizacijom te ustanove, a većina ustanova kulture ima u svojoj sistematizaciji umetnička zanimanja. Tako je jedini preostali vid saradnje s njima moguć samo preko autorskog ugovora. A da bi se on potpisao, pošto ne spada u zapošljavanje po Zakonu o radu, mora se na tender po Zakonu o javnim nabavkama.

– Taj zakon uređuje sve angažmane koji nisu podvedeni pod zapošljavanje. Sve do tog akta, autorski ugovor je potpisivan lakše i jednostavnije a manje je opterećivao i umetnike i ustanove kada je reč o porezima i doprinosima. Sada imamo apsurdnu situaciju da stolar, obućar, kurir i portir mogu da se zaposle po ugovoru o delu ili preko zadruge, ali kompozitor, pisac, reditelj, glumac ili dizajner ne mogu. Na primer, Arhiv Srbije ima zaposlene istoričare. Istoričara koji nije zaposlen u Arhivu a stručnjak je za Prvi svetski rat Arhiv može da angažuje da napiše knjigu o tom ratu u godini jubileja na dva načina: ili kao stolara po ugovoru o delu, pri čemu na njega plaća veći porez i doprinos, ali izbegava Zakon o javnim nabavkama, ili kao istoričara preko autorskog ugovora, pri čemu plaća manji porez i doprinos, ali tada Zakon o javnim nabavkama mora da sprovede. Zašto se umetnicima oduzima pravo da se smatraju zaposlenima po Zakonu o radu? Zašto ih jedino taj zakon ne prepoznaje, zašto se autorski ugovor ne uvede u Zakon o radu, što bi nam svima olakšalo svakodnevni rad? – pita Gorica Mojović. Ona dodaje da je Ministarstvo kulture, da je htelo, moglo sada da traži izmene Zakona o radu i pokuša da izdejstvuje da se autorski ugovor zakonski podvede pod zapošljavanje, čime bi umetnici imali status zaposlenog lica, a ustanove bi mogle da izbegnu komplikovanu primenu Zakona o javnim nabavkama.

Na pitanje zašto je reagovala tek sada, kada je poslanik u Skupštini Srbije bila od 2008, odgovorila je:

– Do 2008. bila sam u Skupštini grada i nisam mogla da se bavim ovim. Nisam do tada pratila zakone. Osim toga, Zakon o radu nije nam pravio probleme sve do usvajanja Zakona o javnim nabavkama. Čim je problem postao uočljiv i situacija dramatična o njemu sam počela da govorim. Čak sam predložila i izmene Zakona o javnim nabavkama, koje nisu usvojene.

Direktori većine ustanova kulture s kojima smo razgovarali potvrdili su nam da se situacija razlikuje od ustanove do ustanove zbog razlika u sistematizacijama poslova i da se i sami teško snalaze u obilju procedura i ugovora koje mogu ili ne mogu da potpišu. Pozorišta za sada funkcionišu prema mišljenju Uprave za javne nabavke, po kojem se javne nabavke ne primenjuju na pozorišne predstave koje su namenjene „daljoj prodaji” i ako imaju konkurenciju na tržištu. Mada, kako je reč samo o mišljenju, pitanje je šta bi se desilo ako bi inspekcija smatrala da se poštovanjem tog mišljenja zapravo krši zakon. Pored toga, druge institucije kulture, među njima i pomenuti Arhiv Srbije, na ovo mišljenje ne mogu da se pozivaju, pa se svako snalazi kako zna i ume.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku pitali smo da li bi autorski ugovor mogao da se uključi u Zakon o radu i postane vid zapošljavanja da je takva inicijativa došla iz Ministarstva kulture.

Odgovoreno nam je da su autorski ugovori regulisani posebnim propisima kojima se uređuju autorska prava i njihovazaštita, kao i ono što predstavlja autorsko delo –knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi, dramska, dramsko-muzička, koreografska i pantomimska dela, muzička dela, kinematografska i televizijska dela, pozorišna režija i drugo. S obzirom na specifičnosti autorskog ugovora kao jednog od vidova intelektualnog prava koji je detaljno regulisan posebnim propisima, on nije i ne može biti predmet uređivanja Zakona o radu.

Iz Ministarstva kulture nismo dobili odgovor na pitanje zašto nisu pokušali da predlože pomenute izmene Zakona o radu.