Gužva u subotičkom Zoo-vrtu

Subotica – Dva meseca pre roka u Zoo-vrtu na Paliću završen je kongresno-edukativni centar sa 150 mesta, koji je koštao 100.000 evra, a izgrađen je novcem Evropske agencije za rekonstrukciju. Subotički Zoo-vrt kongresnu i edukativnu halu podigao je u saradnji sa segedinskim zoo-vrtom.

U Zoološki vrt na Paliću dolazi na hiljade dece, gde imaju svojevrsnu nastavu, i to ne samo iz prirodnih predmeta, već i nastavu iz jezika ili umetničkih predmeta. Nedavno je završen kamp dijaspore u kome su učestvovala srpska deca iz Rumunije, Bugarske, uz domaćine iz Srbije. Mirko Šinković, direktor Zoo-vrta, kaže za naš list da imaju četiri zaposlena pedagoga koji rade sa decom, a vrata vrta otvorena su i za kampove stranih jezika ili umetničkih radionica koje organizuju privatne škole.

Vrt je tokom ove godine posetilo više od 100.000 ljudi, a očekuju da će do kraja godine imati 160.000 posetilaca, što je, kaže Šinković, za 80 odsto više nego pre četiri godine, kada je preuzeo rukovođenje vrtom. Šinković objašnjava da su pre dve godine radili investicije koje se ne vide, ali se odražavaju na gazdovanje Zoo-vrtom, poput gasifikacije, kopanja novih bunara, ulaganja u njive, kako bi se obezbedila ishrana za životinje, obnavljanja elektroinstalacija. Ove godine popravljeno je čak šest objekata, a predstoji još i velika rekonstrukcija upravne zgrade koja je stara više od sto godina. Mnogo je urađeno i na obnovi zelenila.

Posetiocima je, naravno, prvo pitanje koliko ima životinjskih vrsta, a Šinković uvek odgovara – previše. Jer, na prostoru od 10 hektara ovde je smešteno 600 životinja, što je po standardima Evropske asocijacije zoo-vrtova prevelika "gustina naseljenosti". Iako je ovaj vrt jedan od tri u Evropi gde se tri puta rodio beli medved, subotički Zoo-vrt izbačen je iz Evropske asocijacije upravo zbog toga što nema dovoljno prostora.

 – Predlagao sam opštini da administrativno pomeri zapadnu granicu Zoo-vrta, dok bi vrt otkupio okolne prazne njive, međutim, lokalna samouprava nije odgovorila na ovaj zahtev – kaže Šinković, dodajući da im jedino preostaje da se što bolje organizuju unutar prostora koji imaju i da pronađu nove sadržaje koji će posetioce na čitav dan zadržati u Zoo-vrtu. Takav novi projekat jeste izgradnja najvećeg dečjeg igrališta kod nas – na jednom hektaru moglo bi da se istovremeno igra oko 700 dece, na više od 30 sprava. Igralište bi bilo ograđeno, deca pod nadzorom, a unutar kompleksa bila bi i staza za rolere, ugostiteljski objekti, toalet, telefonske govornice. Za realizaciju ove ideje potrebno je godinu dana i, naravno, novac, ali Šinković u šali kaže da je postao pravi stručnjak za pisanje projekata po uslovima koje traže fondacije Evropske unije. Zato se nada da će i ovaj biti odobren u nekom od fondova.