U SAD osuđenik na smrt umirao dva sata

Trebalo je da zatvorenik osuđen na smrt brzo premine nakon što mu je u Arizoni u sredu ubrizgana smrtonosna injekcija, ali egzekucija nije tekla kako su vlasti planirale – pa je kažnjenik umirao čak dva sata u najgorim mukama.

Vest o Džozefu Vudu (55) koji se previjao, stenjao i borio za vazduh tačno sat i 58 minuta, dok je navodno trebalo bezbolno da završi, još jednom je postavila pitanje opravdanosti najteže kazne. Kako javlja „Njujork tajms”, kažnjenik je primio eksperimentalnu mešavinu sedativa i analgetika čije dejstvo nije sasvim ispitano, dok je poreklo nepoznato. Kada je branilac video da pogubljenje njegovog klijenta traje neuobičajeno dugo, po hitnom postupku je tražio od suda da zaustavi postupak, ali je sudija odbio njegov zahtev. Jedan svedok je izjavio za „Arizona ripablik” da se Vud, odgovoran za dvostruko ubistvo, koprcao kao „riba na obali”.

Poslednje sudsko pogubljenje u SAD trajalo je, slažu se pravnici i mediji, predugo i teško bi moglo da se opiše kao civilizovano ili koliko-toliko humano. U Oklahomi je u aprilu jedan drugi zatvorenik, osuđen zbog najbrutalnijeg mogućeg ubistva devojke od 19 godina, umirao „svega” 45 minuta. I to je prema borcima za ljudska prava bilo predugo pa je predsednik Barak Obama već tada obećao da će najteža moguća sankcija biti preispitana.

Pitanje je koliko Obama može da pomogne jer je pravo svake američke države da odlučuje o smrtnoj kazni. Vudu je ovako presuđeno jer je 1989. ubio svoju bivšu devojku i njenog oca. Jedan deo javnosti, i posebno porodice žrtava, odobrava smrtnu kaznu i za Vuda smatra da ništa drugo nije ni zaslužio, dok drugi ukazuju da je ovo pogubljenje probudilo mnogo nedoumica. Vlasti nisu htele da otkriju čime je Vud usmrćen, što je kršenje Prvog amandmana koji jemči slobodan pristup informacijama.

Mnogi građani su protestovali tražeći ukidanje smrtne kazne, pa je država bila prinuđena da pokrene istragu o Vudovoj sudbini. Advokati u ovom procesu sumnjaju da će Arizona nepristrasno ispitati šta je u sredu pošlo po zlu jer je guvernerka Dženis Bruer već saopštila da je sve bilo u redu i da je Vudova smrt bila bezbolna i „u očitoj suprotnosti sa jezivom patnjom koju je on prouzrokovao svojim žrtvama i sa večitom patnjom njihovih porodica”.

Američka unija za građanske slobode, koja se bori za ukidanje smrtne kazne, ističe da Arizona ne samo da je držala u tajnosti sastav injekcije, već se opredelila za neispitanu mešavinu supstanci na koju osuđenik nije reagovao kako je bilo predviđeno. Organizacija smatra da je država zbog ovoga zgazila i Osmi amandman koji zabranjuje surovo kažnjavanje. Smrtna kazna je od početka godine primenjivana u Arizoni, Ohaju, Misuriju, Oklahomi, Teksasu, Džordžiji i na Floridi.

Teksas je 1982. prvi počeo da robijašima ubrizgava ubitačnu injekciju. Mnoge države su sledile primer jer se smatralo da je to humaniji vid egzekucije od električne stolice na koju se osuđenici na smrt i dalje postavljaju u SAD. Sudija Aleks Kozinski izjavio je povodom najnovijeg pogubljenja da mešavina tajnih supstanci nije humanija. Samo je privid da je kažnjenik smiren i da ne pati, objašnjava Kozinski:

„Egzekucije nisu ni nalik tome. Brutalni su i divljački događaji i ništa što država radi ne može da prikrije ovu stvarnost. I ne treba. Ako mi kao društvo želimo da nastavimo sa egzekucijama, treba da se suočimo sa tim da država u naše ime sprovodi strahovitu brutalnost.”

EU je zabranila izvoz supstanci od kojih mogu da se naprave smrtonosne mešavine onim američkim državama u kojima smrtna kazna nije ukinuta. Posle embarga postalo je nemoguće utvrditi odakle ovaj „materijal” stiže državama poput Arizone, Misurija, Floride ili Džordžije.

„Amnesti internešenel” se oglasio tvrdeći da je dejstvo injekcije izuzetno bolno i pozivajući SAD da prestanu sa ovakvom kažnjeničkom praksom. Koliko je sadejstvo analgetika i sedativa humano možda najbolje opisuje informacija da se zbog reakcije osuđenika na ovu mešavinu Tenesi vratio starom načinu pogubljenja, to jest električnoj stolici, dok Vajoming ozbiljno razmišlja o legalizaciji streljanja.