У САД осуђеник на смрт умирао два сата

Требало је да затвореник осуђен на смрт брзо премине након што му је у Аризони у среду убризгана смртоносна инјекција, али егзекуција није текла како су власти планирале – па је кажњеник умирао чак два сата у најгорим мукама.

Вест о Џозефу Вуду (55) који се превијао, стењао и борио за ваздух тачно сат и 58 минута, док је наводно требало безболно да заврши, још једном је поставила питање оправданости најтеже казне. Како јавља „Њујорк тајмс”, кажњеник је примио експерименталну мешавину седатива и аналгетика чије дејство није сасвим испитано, док је порекло непознато. Када је бранилац видео да погубљење његовог клијента траје неуобичајено дуго, по хитном поступку је тражио од суда да заустави поступак, али је судија одбио његов захтев. Један сведок је изјавио за „Аризона рипаблик” да се Вуд, одговоран за двоструко убиство, копрцао као „риба на обали”.

Последње судско погубљење у САД трајало је, слажу се правници и медији, предуго и тешко би могло да се опише као цивилизовано или колико-толико хумано. У Оклахоми је у априлу један други затвореник, осуђен због најбруталнијег могућег убиства девојке од 19 година, умирао „свега” 45 минута. И то је према борцима за људска права било предуго па је председник Барак Обама већ тада обећао да ће најтежа могућа санкција бити преиспитана.

Питање је колико Обама може да помогне јер је право сваке америчке државе да одлучује о смртној казни. Вуду је овако пресуђено јер је 1989. убио своју бившу девојку и њеног оца. Један део јавности, и посебно породице жртава, одобрава смртну казну и за Вуда сматра да ништа друго није ни заслужио, док други указују да је ово погубљење пробудило много недоумица. Власти нису хтеле да открију чиме је Вуд усмрћен, што је кршење Првог амандмана који јемчи слободан приступ информацијама.

Многи грађани су протестовали тражећи укидање смртне казне, па је држава била принуђена да покрене истрагу о Вудовој судбини. Адвокати у овом процесу сумњају да ће Аризона непристрасно испитати шта је у среду пошло по злу јер је гувернерка Џенис Бруер већ саопштила да је све било у реду и да је Вудова смрт била безболна и „у очитој супротности са језивом патњом коју је он проузроковао својим жртвама и са вечитом патњом њихових породица”.

Америчка унија за грађанске слободе, која се бори за укидање смртне казне, истиче да Аризона не само да је држала у тајности састав инјекције, већ се определила за неиспитану мешавину супстанци на коју осуђеник није реаговао како је било предвиђено. Организација сматра да је држава због овога згазила и Осми амандман који забрањује сурово кажњавање. Смртна казна је од почетка године примењивана у Аризони, Охају, Мисурију, Оклахоми, Тексасу, Џорџији и на Флориди.

Тексас је 1982. први почео да робијашима убризгава убитачну инјекцију. Многе државе су следиле пример јер се сматрало да је то хуманији вид егзекуције од електричне столице на коју се осуђеници на смрт и даље постављају у САД. Судија Алекс Козински изјавио је поводом најновијег погубљења да мешавина тајних супстанци није хуманија. Само је привид да је кажњеник смирен и да не пати, објашњава Козински:

„Егзекуције нису ни налик томе. Брутални су и дивљачки догађаји и ништа што држава ради не може да прикрије ову стварност. И не треба. Ако ми као друштво желимо да наставимо са егзекуцијама, треба да се суочимо са тим да држава у наше име спроводи страховиту бруталност.”

ЕУ је забранила извоз супстанци од којих могу да се направе смртоносне мешавине оним америчким државама у којима смртна казна није укинута. После ембарга постало је немогуће утврдити одакле овај „материјал” стиже државама попут Аризоне, Мисурија, Флориде или Џорџије.

„Амнести интернешенел” се огласио тврдећи да је дејство инјекције изузетно болно и позивајући САД да престану са оваквом кажњеничком праксом. Колико је садејство аналгетика и седатива хумано можда најбоље описује информација да се због реакције осуђеника на ову мешавину Тенеси вратио старом начину погубљења, то јест електричној столици, док Вајоминг озбиљно размишља о легализацији стрељања.