Od kasabe do modernog grada

Niš – Samo tek nešto više od tri decenije pošto je oslobođen od viševekovnog turskog ropstva (11. januara 1878) sticajem političkih i svih drugih okolnosti u Evropi i na Balkanu, na današnji dan pre sto godina – 26. jula 1914. godine Niš je postao ratna prestonica Srbije.

Taj istorijski događaj na samo dva dana pre nego što je Austrougarska monarhija objavila rat našoj zemlji i mnoga druga kasnija dešavanja, bili su od presudnog značaja i najviše uticali da od turske kasabe Niš postane moderan evropskih grad i jedan od najvećih društveno-političkih, privredno-industrijskih, kulturnih, univerzitetskih i sportskih centara naše zemlje.

U Niš se, sa predsednikom vlade Nikolom Pašićem i Ministarstvom inostranih dela srpska vlada preselila iz Beograda u zgradu sedišta nekadašnje Moravske banovine i Sreskog načelstva na desnoj obali Nišave 26. jula 1914. godine. Dva dana kasnije, 28. jula, oko 11 sati predsednik Vlade Srbije dobio je depešu o objavi rata. Istoga dana uveče bombardovan je Beograd.

– U trenutku kada je depeša stigla predsednik vlade Nikola Pašić bio je u bašti hotela „Evropa”. Taj 28. jul 1914. godine sigurno je bio jedan od najdramatičnijih dana u Nišu i Srbiji. Pored Pašića bio je novinar Anri Barbi, ratni dopisnik pariskog „Žurnala” i drugih francuskih novina, koji je svedočio o događajima u Nišu na dan objave rata. Niš postaje centar najznačajnijih političkih i skupštinskih događaja Srbije, mesto kreiranja ratnih i posleratnih ciljeva Kraljevine Srbije, a gradić od oko 25.000 stanovnika narasta na 120.000 žitelja, ispričao je književnik Vidosav Petrović, autor knjige „Ratna prestonica Niš 1914-1915”.

U Nišu su u narednih 15 meseci ministri srpske vlade, poslanici Skupštine Srbije, vojnici i oficiri, umetnici… Vlada je zasedala u zgradi Banovine u velikoj sali Sreskog načelstva u kojoj je danas čitaonica Univerzitetske biblioteke. U Oficirskom domu na Nišavskom keju od 27. jula 1914. do kraja oktobra 1915. godine neprestano je zasedala ratna Skupština Srbije, a samo stotinak metara odatle kralj Petar Prvi Karađorđević odseo je u kući Nišlije Popića, u kojoj je doskora bio Radio Niš, dodaje Vidosav Petrović i priča:

– O prvoj godini rada Panta M. Draškić, ađutant regenta Aleksandra Karađorđevića piše „da je Niš prepun tajnih stranih agenata”, a Bruno Barili, otac slikarke Milene Pavlović Barili, „da ga Niš neodoljivo podseća na ratni Bordo”, ali i da „u Nišu rade banke, ali bez šaltera i sefova, da se menjački poslovi završavaju za jednim stolom, da bankarski činovnici spavaju sa pištoljem pod jastukom i sa vrećama novca ispod kreveta”…

Ruski diplomata Vasilij Nikolajevič Štranman piše o Nišu kao o improvizovanoj prestonici, a književnik Ivo Ćipiko opisuje niške ulice „na kojim se sudaraju život i smrt”.

Vlada Srbije u Nišu boravila je sve do 26. oktobra 1915.