Од касабе до модерног града

Ниш – Само тек нешто више од три деценије пошто је ослобођен од вишевековног турског ропства (11. јануара 1878) стицајем политичких и свих других околности у Европи и на Балкану, на данашњи дан пре сто година – 26. јула 1914. године Ниш је постао ратна престоница Србије.

Тај историјски догађај на само два дана пре него што је Аустроугарска монархија објавила рат нашој земљи и многа друга каснија дешавања, били су од пресудног значаја и највише утицали да од турске касабе Ниш постане модеран европских град и један од највећих друштвено-политичких, привредно-индустријских, културних, универзитетских и спортских центара наше земље.

У Ниш се, са председником владе Николом Пашићем и Министарством иностраних дела српска влада преселила из Београда у зграду седишта некадашње Моравске бановине и Среског начелства на десној обали Нишаве 26. јула 1914. године. Два дана касније, 28. јула, око 11 сати председник Владе Србије добио је депешу о објави рата. Истога дана увече бомбардован је Београд.

– У тренутку када је депеша стигла председник владе Никола Пашић био је у башти хотела „Европа”. Тај 28. јул 1914. године сигурно је био један од најдраматичнијих дана у Нишу и Србији. Поред Пашића био је новинар Анри Барби, ратни дописник париског „Журнала” и других француских новина, који је сведочио о догађајима у Нишу на дан објаве рата. Ниш постаје центар најзначајнијих политичких и скупштинских догађаја Србије, место креирања ратних и послератних циљева Краљевине Србије, а градић од око 25.000 становника нараста на 120.000 житеља, испричао је књижевник Видосав Петровић, аутор књиге „Ратна престоница Ниш 1914-1915”.

У Нишу су у наредних 15 месеци министри српске владе, посланици Скупштине Србије, војници и официри, уметници… Влада је заседала у згради Бановине у великој сали Среског начелства у којој је данас читаоница Универзитетске библиотеке. У Официрском дому на Нишавском кеју од 27. јула 1914. до краја октобра 1915. године непрестано је заседала ратна Скупштина Србије, а само стотинак метара одатле краљ Петар Први Карађорђевић одсео је у кући Нишлије Попића, у којој је доскора био Радио Ниш, додаје Видосав Петровић и прича:

– О првој години рада Панта М. Драшкић, ађутант регента Александра Карађорђевића пише „да је Ниш препун тајних страних агената”, а Бруно Барили, отац сликарке Милене Павловић Барили, „да га Ниш неодољиво подсећа на ратни Бордо”, али и да „у Нишу раде банке, али без шалтера и сефова, да се мењачки послови завршавају за једним столом, да банкарски чиновници спавају са пиштољем под јастуком и са врећама новца испод кревета”…

Руски дипломата Василиј Николајевич Штранман пише о Нишу као о импровизованој престоници, а књижевник Иво Ћипико описује нишке улице „на којим се сударају живот и смрт”.

Влада Србије у Нишу боравила је све до 26. октобра 1915.