Nastavite putem kojim ste krenuli

Da bi ministarka spoljnih poslova Italije Federika Mogerini (41) i stvarno nasledila Ketrin Ešton na mestu šefice diplomatije EU, kao što joj se predviđa, moraće za to da pridobije i one evropske prestonice koje u njoj trenutno vide neprihvatljivog kandidata. Baltičke i zemlje istočne Evrope, Švedska i Britanija smatraju da je Mogerinijeva „meka prema Putinu” jer nije odmah osudila Kremlj za izbijanje krize u Ukrajini pa prema tome i nepodobna za prvog diplomatu EU.

Čim je Italija početkom ovog meseca preuzela šestomesečno predsedavanje EU, Mogerinijeva je posetila i Kijev i Moskvu, što joj takođe nije zaboravljeno. Međutim, dok i sama trpi kritike da nije dovoljno oštra prema Moskvi, Mogerinijeva će, kako se veruje u srpskoj prestonici, tokom današnje zvanične posete Beogradu tražiti od ovdašnjih zvaničnika da promene politiku prema Rusiji.

Ministarka nije želela da u razgovoru za „Politiku” odgovori na pitanje da li će Beograd, kao kandidat za članstvo u EU, morati da uskladi svoju spoljnu politiku s politikom EU odnosno da Rusiji uvede sankcije, kao što od njega traži sve veći broj evropskih zemalja. Umesto toga, Mogerinijeva kaže da u Beograd donosi poruke ohrabrenja za nastavak evropskog puta:

– Donosim poruku snažnog ohrabrenja da se nastavi putem kojim je Srbija krenula poslednjih godina. Srbija s Evropom deli iste prioritete: privredni razvoj i zapošljavanje. Sa zadovoljstvom primećujem da je srpska vlada, uprkos poplavama, odlučno krenula da sprovodi reforme i prilagođava se evropskim standardima kao što je usvajanje reforme u oblasti tržišta rada. Jedan od prioriteta italijanskog predsedavanja EU biće upravo integracija Zapadnog Balkana da bi se zaokružio izvorni projekat u koji su verovali osnivači ujedinjene Evrope. Upravo iz tog razloga, u prvim nedeljama italijanskog predsedavanja krenula sam na turneju po zemljama Zapadnog Balkana koja se završava danas, posetom prestonicama koje su najviše odmakle u procesu pridruživanja.

Kako ocenjujete odnose između Srbije i Italije?

Ove godine slavimo 135. godišnjicu diplomatskih odnosa i s 3,5 milijarde evra u trgovinskoj razmeni, dve milijarde evra u investicijama i 500 preduzeća Italija je najvažniji trgovinski partner i investitor u Srbiji. Ali, svesni smo da su potrebni i novi vidovi saradnje, kako u privredi, tako i u oblasti istraživanja i inovacija. Zato je pre nekoliko nedelja predsednica regije Furlanija-Venecija-Julija Debora Serakjani posetila Beograd u pratnji delegacije od tridesetak privrednika i potpisala sporazume upravo u oblastima od strateškoj značaja za Italiju i Srbiju, odnosno u oblastima energetike, infrastrukture, saobraćaja, naučnog istraživanja. Posle poplava koje su tako teško pogodile vašu zemlju, Italija se odmah pokrenula i u Briselu dala svoj doprinos za pomoć Srbiji, ali to, naravno, nije dovoljno jer solidarnost sada treba da se ispolji kroz privrednu saradnju i ulaganje italijanskih preduzeća u Srbiju.

Preuzeli ste predsedavanje EU. Šta će biti vaši prioriteti EU?

Ekonomski razvoj i zapošljavanje. Uporedo s poreskom disciplinom treba podsticati privredni razvoj, investicije i podršku malim i srednjim preduzećima u Evropi, prevashodno tehnološke inovacije, naučno-istraživački rad, zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Tim temama će Italija posvetiti najviše pažnje na sajmu „Ekspo Milano 2015”, na kom će izlagati preko 130 zemalja, uključujući i Srbiju s motom „Hraniti planetu, energija za život”.

Kada je reč o spoljnoj politici, verujem da je određivanje novih granica Evrope neposredno povezano sa sposobnošću da vodimo dijalog sa susedima i na globalnoj sceni. Upravo ta „spoljna” uloga Evrope i njeno jačanje zauzimaju jedno od najvažnijih mesta u našoj viziji budućnosti evropske zajednice, budući da se od nas sve češće traži da odgovorno pronađemo rešenja za krizne situacije: od Bliskog istoka do Severne Afrike, od Ukrajine do Malija…

Ali, kako doći do rešenja kada članice EU nemaju iste spoljnopolitičke interese? Baltičke zemlje, Višehradska grupa, Britanija i Švedska glasno osuđuju Moskvu dok to nije slučaj sa ostalim zemljama uključujući i vašu. Kako pomiriti različite interese?

Kada je reč o tako teškim krizama ne može se razmišljati o različitim interesima već o poštovanju međunarodnog prava. EU je dosad imala jedinstven stav i uverena sam da će tako biti za sve odluke, pa i za one najteže. Tako je bilo i ovih dana kada smo zajednički doneli odluku da proširimo listu osoba i entiteta u Rusiji na koje će se odnositi sankcije EU.

Vi, ipak, važite za nekog ko pre podvlači dijalog nego sankcije zbog čega kažu da ste „meki prema Putinu”. Šta znači političko rešenje za Ukrajinu na kojem insistirate?

Znači da pozivam sve da shvate da zemlje susedi ne dele samo granicu već i sudbinu i da je politički dijalog jedino oruđe za rešenje i najtežih sukoba. Zbog toga je EU oduvek insistirala da se položi oružje kao i da strane uključene u sukob počnu da sprovode obaveze koje su preuzele na sebe tokom pregovora. Tako će se doći do rešenja. Ne smemo da se zaustavimo samo na rečima, treba da sa reči pređemo na dela, a ja ne vidim da se to dogodilo. A posle obaranja aviona „Malezija erlajnsa” iznad Ukrajine, situacija postaje još ozbiljnija.