Наставите путем којим сте кренули

Да би министарка спољних послова Италије Федерика Могерини (41) и стварно наследила Кетрин Ештон на месту шефице дипломатије ЕУ, као што јој се предвиђа, мораће за то да придобије и оне европске престонице које у њој тренутно виде неприхватљивог кандидата. Балтичке и земље источне Европе, Шведска и Британија сматрају да је Могеринијева „мека према Путину” јер није одмах осудила Кремљ за избијање кризе у Украјини па према томе и неподобна за првог дипломату ЕУ.

Чим је Италија почетком овог месеца преузела шестомесечно председавање ЕУ, Могеринијева је посетила и Кијев и Москву, што јој такође није заборављено. Међутим, док и сама трпи критике да није довољно оштра према Москви, Могеринијева ће, како се верује у српској престоници, током данашње званичне посете Београду тражити од овдашњих званичника да промене политику према Русији.

Министарка није желела да у разговору за „Политику” одговори на питање да ли ће Београд, као кандидат за чланство у ЕУ, морати да усклади своју спољну политику с политиком ЕУ односно да Русији уведе санкције, као што од њега тражи све већи број европских земаља. Уместо тога, Могеринијева каже да у Београд доноси поруке охрабрења за наставак европског пута:

– Доносим поруку снажног охрабрења да се настави путем којим је Србија кренула последњих година. Србија с Европом дели исте приоритете: привредни развој и запошљавање. Са задовољством примећујем да је српска влада, упркос поплавама, одлучно кренула да спроводи реформе и прилагођава се европским стандардима као што је усвајање реформе у области тржишта рада. Један од приоритета италијанског председавања ЕУ биће управо интеграција Западног Балкана да би се заокружио изворни пројекат у који су веровали оснивачи уједињене Европе. Управо из тог разлога, у првим недељама италијанског председавања кренула сам на турнеју по земљама Западног Балкана која се завршава данас, посетом престоницама које су највише одмакле у процесу придруживања.

Како оцењујете односе између Србије и Италије?

Ове године славимо 135. годишњицу дипломатских односа и с 3,5 милијарде евра у трговинској размени, две милијарде евра у инвестицијама и 500 предузећа Италија је најважнији трговински партнер и инвеститор у Србији. Али, свесни смо да су потребни и нови видови сарадње, како у привреди, тако и у области истраживања и иновација. Зато је пре неколико недеља председница регије Фурланија-Венеција-Јулија Дебора Серакјани посетила Београд у пратњи делегације од тридесетак привредника и потписала споразуме управо у областима од стратешкој значаја за Италију и Србију, односно у областима енергетике, инфраструктуре, саобраћаја, научног истраживања. После поплава које су тако тешко погодиле вашу земљу, Италија се одмах покренула и у Бриселу дала свој допринос за помоћ Србији, али то, наравно, није довољно јер солидарност сада треба да се испољи кроз привредну сарадњу и улагање италијанских предузећа у Србију.

Преузели сте председавање ЕУ. Шта ће бити ваши приоритети ЕУ?

Економски развој и запошљавање. Упоредо с пореском дисциплином треба подстицати привредни развој, инвестиције и подршку малим и средњим предузећима у Европи, превасходно технолошке иновације, научно-истраживачки рад, заштиту животне средине и одрживи развој. Тим темама ће Италија посветити највише пажње на сајму „Експо Милано 2015”, на ком ће излагати преко 130 земаља, укључујући и Србију с мотом „Хранити планету, енергија за живот”.

Када је реч о спољној политици, верујем да је одређивање нових граница Европе непосредно повезано са способношћу да водимо дијалог са суседима и на глобалној сцени. Управо та „спољна” улога Европе и њено јачање заузимају једно од најважнијих места у нашој визији будућности европске заједнице, будући да се од нас све чешће тражи да одговорно пронађемо решења за кризне ситуације: од Блиског истока до Северне Африке, од Украјине до Малија…

Али, како доћи до решења када чланице ЕУ немају исте спољнополитичке интересе? Балтичке земље, Вишехрадска група, Британија и Шведска гласно осуђују Москву док то није случај са осталим земљама укључујући и вашу. Како помирити различите интересе?

Када је реч о тако тешким кризама не може се размишљати о различитим интересима већ о поштовању међународног права. ЕУ је досад имала јединствен став и уверена сам да ће тако бити за све одлуке, па и за оне најтеже. Тако је било и ових дана када смо заједнички донели одлуку да проширимо листу особа и ентитета у Русији на које ће се односити санкције ЕУ.

Ви, ипак, важите за неког ко пре подвлачи дијалог него санкције због чега кажу да сте „меки према Путину”. Шта значи политичко решење за Украјину на којем инсистирате?

Значи да позивам све да схвате да земље суседи не деле само границу већ и судбину и да је политички дијалог једино оруђе за решење и најтежих сукоба. Због тога је ЕУ одувек инсистирала да се положи оружје као и да стране укључене у сукоб почну да спроводе обавезе које су преузеле на себе током преговора. Тако ће се доћи до решења. Не смемо да се зауставимо само на речима, треба да са речи пређемо на дела, а ја не видим да се то догодило. А после обарања авиона „Малезија ерлајнса” изнад Украјине, ситуација постаје још озбиљнија.