Jesmo u krizi, ali ne kao nekad

S obzirom na rusku aneksiju Krima, nametanje američkih i evropskih sankcija i potencijal za dalju eskalaciju u Ukrajini, svedoci smo najvažnijih geopolitičkih događaja od 11. septembra. Događaji u Ukrajini označavaju prelomnu tačku. Odnosi između Vašingtona i Moskve već su bili zategnuti. Sa Rusijom koja je suspendovana iz G8 i sa još i više očekivanih sankcija, ti odnosi su sada sasvim prekinuti. Različite forme konflikta na relaciji Istok–Zapad su neminovne, sa implikacijama vezanim za sigurnost Evrope, stabilnost Rusije, budućnost EU i NATO i globalna energetska tržišta.

Ali, iako tenzije ostaju, a verovatno će se i pogoršati, ovo nije novi hladni rat niti će to postati. Postoji nekoliko razloga zbog čega je to tako.

Prvo, Rusija nema ni moćne prijatelje ni moć da ih dobije. Kada je Generalna skupština UN glasala o legitimitetu ruske aneksije Krima, samo je deset zemalja bilo na strani Rusije. Podrška je došla od suseda koje je Rusija mogla da primora na to (Jermenija i Belorusija) i „otpadničkih” zemalja bez međunarodnog uticaja (Kuba, Severna Koreja, Sudan, Sirija i Zimbabve). Ako znamo da su još samo Latinoamerikanci oni koji tradicionalno simpatišu Rusiju (Venecuela, Bolivija i Nikaragva), jasno je da Rusiji nedostaje ideološka privlačnost SSSR: njeni saveznici su na istoj strani pre zbog svog gađenja prema ukorenjenom globalnom poretku nego zbog nekog alternativnog principa organizovanja koji bi Rusija mogla da ponudi.

Osim toga, ruski BDP prošle godine je porastao za samo 1,3 odsto i sve veća zavisnost od izvoza prirodnih resursa garantuje da se rast neće povećati bez slabo verovatnog skoka cena energenata. Prošle godine gas i nafta činili su oko polovine prihoda ruske vlade. Što je još gore, rusku ekonomiju kontroliše mala elita zavisna od Putinovih usluga. Više od trećine ukupnog ruskog bogatstva u rukama je 110 najbogatijih ljudi u zemlji.

Uprkos nuklearnom oružju koje je predmet istih pravila o međusobno garantovanom uništenju između američkog i sovjetskog oružja, Rusiji nedostaje vojna sposobnost SSSR. Danas SAD troše osam puta više nego što Rusija može da izdvoji za svoju vojsku. Rusija može da pokazuje mišiće svojim susedima, ali ne može da demonstrira moć na hladnoratovski način.

Ipak, najveće ograničenje za Rusiju je to što Kina nije voljna da postane njen pouzdan antizapadni saveznik. Peking nema šta da dobije od toga što bi izabrao stranu u ovom konfliktu. Iako se svakako nada da kupuje više ruskih energenata, Kina ne pronalazi podsticaj da za rusku korist od svojih najvećih trgovinskih partnera (EU i SAD) napravi neprijatelje. U stvari, Kina je najveći (možda jedini) pobednik krize u Ukrajini. Dok Evropa troši novac da smanji svoju zavisnost od ruske energije, Kinezi znaju da mogu da se cenjkaju i zadrže pragmatične odnose sa svim stranama. Kina je na dobitku i od pojačanog fokusa SAD na istočnu Evropu umesto na istočnu Aziju. Kina će biti oprezna sa ruskim pokušajem da izazove secesionu krizu u Ukrajini, jer se protivi svakom presedanu koji bi mogao da prouzrokuje slične zahteve za autonomijom u nemirnim kineskim provincijama poput Tibeta.

Uskraćena za hladni rat, Rusija može da proba da zaustavi zapadne spoljnopolitičke planove. Rusija može da ohrabri vladu Bašara el Asada u Siriji da ignoriše zapadne zahteve da uništi ili preda hemijsko oružje. Može da obezbedi Asadu veću finansijsku ili vojnu podršku. Ipak, Asad je već dobio podršku da preživi sirijski građanski rat. Rusija može i da pokvari pregovore sa Iranom u vezi njegovog nuklearnog programa. Ali neće biti lako za Moskvu da ubedi Teheran da se povuče iz dogovora koji Iran želi kao način da obnovi domaću ekonomiju. Ukratko, Rusija ostaje regionalna sila, mada predsednik Obama ne olakšava situaciju kada to javno i istakne.

Ovo nije hladni rat, ali nije ni dobra vest. Konflikt između zapada i sovjeta nametnuo je jedan međunarodni poredak koji je globalnu politiku učinio relativno predvidivom. U svetu koji je pretrpeo najveću američku finansijsku krizu u poslednjih 70 godina, egzistencijalnu krizu u evrozoni, nemire širom severne Afrike i Bliskog istoka, sve veće nezadovoljstvo javnosti u zemljama u razvoju, a sada i opasnu mrtvu tačku zbog Ukrajine, u tom svetu malo predvidljivosti bi dobrodošlo.

Autor je profesor na Univerzitetu Njujork

Ijan Bremer

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Ne zna se šta je gore: hladni rat ili vrući mir.

• Zapad nas gura na Rusiju. Nema potrebe, mi sami hrlimo u bratski zagrljaj.

• Umiljato jagnje dve ovce sisa. Ali, mi smo jagnje na ražnju.

• U bipolarnom svetu, mi smo samo pingvini.

• I mi volimo Ameriku. Što se mora, nije teško.

• Dva tima razvlače konopac preko Ukrajine. Pobediće onaj sa jačom petljom.

• Prvi put imamo neke koristi od naše tradicionalne neodlučnosti.

• Ovo je kaubojski film s Kozacima umesto Indijanaca.

• Ako su ti Nemci prijatelji, onda ti Rusi mogu biti neprijatelji.

• Hrvatska prodaje Goli otok, da NATO smesti sve one koji vole Ruse.

• Dva ovna su na brvnu. Da bi ceo svet bio u toru.

Dragutin Minić