Ćelićeve slike su stroge i nežne

Slikarka Jarmila Vešović predstaviće se u beogradskoj Galeriji Ulus do 19. avgusta, izložbom pod nazivom „Dan rađanja i smrti”, inspirisanom istoimenom slikom Stojana Ćelića. Reč je o instalacijama – crtežima u prostoru, nastalim po uzoru na Ćelićevo delo iz 1975. godine. Iako ovaj rad umetnica nije videla u originalu, osećanje za prostor i boju, kako kaže, odavno se „konstruisalo” i živi u njenom sećanju. Ideja o koncepciji beogradske izložbe nastala je pre deset godina, kada je Muzej grada Kato Kambrezi, u kojem je rođen Matis, pozvao grupu umetnika, među kojima je bila Jarmila, da budu gosti i urade seriju slika po ugledu na Matisov „Prozor sa Tahitija”. To iskustvo podstaklo je autorku da napravi sličan koncept.

– Prvi saveti koje sam dobila u mladosti i danas su mi važni, a Stojan Ćelić je bio moj profesor i sećam se da me je posavetovao da dobro osmatram slike Vijere da Silve. Mnogo godina kasnije, gledajući njene radove u Parizu, razumela sam zašto je to rekao.

U prolazu sam čitala poeziju Rene Šara gde sam pronašla pesmu posvećenu Vijeri s datumom mog rođenja. Važno je na „putu” sresti lične putokaze. Spektar svih osnova slikarstva, arhitekture, umetnosti jeste u konstrukciji, harmoniji. Od stare Grčke, preko renesanse, do danas traga se za lepotom. Pazolini je govorio da je lepota materijalni dokaz o postojanju Boga i da ona nije „prirodna”, već to može biti samo Božije delo. Rado razmišljam o muzici, o disciplini izvođenja, o emociji koju ona oblikuje. Slike Stojana Ćelića su baš takve, kao muzika, stroga i nežna.

Delo Jarmile Vešović izloženo u Beogradu

O traganju za harmonijom naša sagovornica, koja već dugo živi i radi u Parizu, tvrdi da slobodu izražavanja stičemo proučavanjem „proporcija” u potrazi za ličnom i sveopštom harmonijom.

Jarmila Vešović je kao stipendista francuske vlade specijalizirala u eksperimentalnom ateljeu za tapiseriju kod profesora Đina Silvestrija, objavila je pesničku zbirku „Le Nombre d’Heures Secretes” („Broj tajnih sati”). Priredila je brojne samostalne i učestvovala na velikom broju grupnih izložbi. Osvajala je značajne umetničke nagrade na inostranoj sceni.

– Slobodu izražavanja stekla sam kao student profesora Ćelića. Razmišljam o njegovim slikama, naročito o plavim, kao što je rad „Dan neodređene radosti” (1980) ili „Dan rađanja i smrti”(1975). U procesu rada dokučila sam doživljaj i transformaciju jednog prostora slike u drugi, trodimenzionalni lični prostor, kao omaž Ćeliću. Geometrijske prostore Stojanove slike transformisala sam u vertikalne „prostorne svite”, koristeći elemente crteža Stojanovog dela – kaže umetnica.

O tome šta je, osim slikarstva, inspiriše, Jarmila Vešović navodi da inspiracija dolazi kad joj se najmanje nada i smatra da joj poezija mnogo pomaže. Saznajemo i čime je trenutno okupirana:

– Spremam dve slike za izložbu u Pekingu. Svake godine izlažem i na salonima u Gran Paleu, da bih bila zajedno sa slikarima ovog vremena. Važno je biti prisutan delom jer je ovo doba komunikacija i brzih razmena.