Ispit za Zjuganova i Žirinovskog

"Ja ostajem komunista, ali pozivam levičare da podrže Pravičnu Rusiju i time spreče savez Ujedinjene Rusije i Komunističke partije", kaže Ilja Ponomarjov – predvodnik komunističkog Fronta omladinske levice – objavljujući minulog četvrtka da on i njegov Front zamenjuju stranu, a iza sebe ostavljaju KPRF i Zjuganova.

"Savez" Putinove vladajuće partije i KPRF-a je, razume se, čista besmislica. Ali, iskorak Ponomarjova u stranu je smislen. Svega tri meseca pre upravo objavljenih izbora (2. decembra), ovo je već druga komunistička formacija koja okreće leđa matici i beži u tabor "pravičnih" – iza kojih je, dabome, Kremlj. Pre manje od mesec dana to je već učinio i Savez komunističke omladine. Moglo bi biti da, uoči odmeravanja za Dumu, vođa KPRF-a ostaje u borbenom šancu s prekaljenim "trećepozivcima", ali se junoše opredeljuju nogama. Verovatno pod utiskom očekivanih izbornih izgleda.

Nije, međutim, samo Zjuganov u neprilici – mada mu je i dalje hrabro podignuto čelo. U sličnom sosu je i desničarski drumski teatar Žirinovskog, veterana scene iz vremena "političkog pluralizma" Rusije.

S palube LDPR-a "iskrcala" su se najpre dva njena dobrotvora milijardera, Kerimov i Gucerijev. Dagestanac (Kerimov) plivajući snažnim zamasima prema brodu Ujedinjene Rusije, zajedno sa svojih skoro trinaest milijardi dolara. Drugi, inguški naftni magnat, preko granice – bežeći pred poreskim inspektorima.

Još pre finansijera, proletos, "šefu" je već bio okrenuo leđa Oleg Mališkin, bivši glavni "bos" njegove telesne straže, 2004. isturen kao izborna dekoracija LDPR-a, u formi predsedničkog protivkandidata Putinu. Ali pravi politički udarac Žirinovskom je prebeg u Pravičnu Rusiju Aleksija Mitrofanova – drugorangiranog čoveka partije.

Gubici KPRF-a i LDPR-a već u praskozorje izbora, decembra, nagoveštavaju da ove dve klasične formacije ruskog "pluralizma" ove jeseni polažu životni ispit. Reformisan je izborni sistem. Na jednoj strani, ukinuta je mogućnost pojedinačnog kandidovanja (za polovinu, od 450 mesta u parlamentu),  što je istaknutim ličnostima nudilo priliku za pobedu čak i unutar tuđeg političkog polja. Na drugoj, uz glasanje za partijske liste, podignut je prag ulaznog cenzusa, s pet na sedam odsto dobijenih glasova – čime je čvrstom metlom raščišćeno polje, na kojem više od 30 raznoraznih formacija želi da se utrkuje.

Putin želi Dumu u kojoj će imati rusku verziju britanskih laburista i konzervativaca. Dve partije koje će se u budućnosti možda i smenjivati na tronu vlasti – ali čija će se vlada i s mandatom i u senci uvek pozivati na "kraljicu". To jest Kremlj. Bar dok se ne promeni ustav s najvećim predsedničkim ovlašćenjima – a prema Putinovim kombinacijama s "nasleđem" na mestu predsednika takav zahvat ne treba isključiti. Odlazeći šef Kremlja priklanja se viziji vladanja pretežno iz stabilno ustrojene Dume i vlade reprezenta većine, na uštrb trenutno neograničene moći šefa države.

Prikladno "stanju na terenu", izbori u decembru ne obećavaju senzacionalnosti – ne računajući, razume se, borbu KPRF-a i LDPR-a za opstanak. Ujedinjena Rusija maršuje lako, putem koji je raskrčen neokrnjenim autoritetom Putina. Jedina parola "ujedinjenih" jeste "Program Putina", ali već ovog trenutka "u vreći" im je između 49 i 59 odsto svih mesta. To znači i dvotrećinska većina za eventualno izglasavanje novog ustava.