Šta sve smrdi u „smr­dlji­vim zgra­da­ma”

Kri­vac je ozna­čen za to što je va­zduh u dve zgra­de u Uli­ci Mi­le­ve Ma­rić-Ajn­štajn, sa oko 220 po­ro­di­ca, za­tro­van is­pa­re­nji­ma fe­no­la, ko­ji je na­đen i u uri­nu sta­na­ra. Gra­đe­vin­ska di­rek­ci­ja Sr­bi­je, in­ve­sti­tor zgra­da, op­tu­ži­la je fir­mu „Eko­se­kund”, či­ji je ve­ćin­ski vla­snik Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić, pred­sed­nik Uni­je po­slo­da­va­ca Sr­bi­je i tr­go­vac naf­tom i nje­nim de­ri­va­ti­ma.

Nje­go­vo pred­u­ze­će pro­iz­ve­lo je opla­tol, pre­maz za zi­do­ve ko­ji je na­vod­no iz­vor fe­no­la. Di­rek­ci­ja ne­ma do­kaz za tu tvrd­nju. Po­zi­va se na na­laz grad­skog Za­vo­da za jav­no zdra­vlje. U za­vo­du ka­žu da nji­ho­vi struč­nja­ci ni­su usta­no­vi­li da je opla­tol uzrok pro­ble­ma jer su još ne­ki ma­te­ri­ja­li ko­ri­šće­ni u iz­grad­nji.

Di­rek­ci­ja, kao in­ve­sti­tor naj­od­go­vor­ni­ja za sta­nje zgra­da, pr­vo je me­se­ci­ma, na­vo­de sta­na­ri, osta­ja­la glu­va na nji­ho­ve pri­tu­žbe zbog smra­da, za ko­ji se is­po­sta­vi­lo da po­ti­če od opa­snih is­pa­re­nja. Po­tom je od­re­di­la kriv­ca a da, iz­gle­da, ni­je is­pi­ta­la osta­le ma­te­ri­ja­le u zi­do­vi­ma. Jer, na zah­tev „Po­li­ti­ke” da po­ša­lju ta­kvu ana­li­zu bi­lo ko­je struč­ne in­sti­tu­ci­je di­rek­ci­ja je do­sta­vi­la od­go­vor u ko­jem po­na­vlja­ju svo­je sta­re tvrd­nje.

Utvr­đi­va­nju od­go­vor­no­sti u ovom slu­ča­ju ne po­ma­žu ni pri­ja­ve ko­je je di­rek­ci­ja pre me­sec da­na po­sla­la tr­ži­šnoj i sa­ni­tar­noj in­spek­ci­ji. One, ka­ko su re­kli u mi­ni­star­stvi­ma tr­go­vi­ne i zdra­vlja, ni­su za­du­že­ne da na­đu kriv­ca u ova­kvim slu­ča­je­vi­ma.

Mi­ni­star­stvo gra­đe­vi­nar­stva je na­lo­ži­lo di­rek­ci­ji da uzme uzor­ke iz zi­do­va na vi­še me­sta u tim zgra­da­ma i da utvr­di „sve kom­po­nen­te re­le­vant­ne da bi se za­klju­či­lo šta je uzrok pro­ble­ma”. Tra­že­no je i da na­đu ate­sti­ra­nu or­ga­ni­za­ci­ju za su­per­ve­šta­če­nje.

Na­la­ze po­sled­njeg is­pi­ti­va­nja va­zdu­ha u objek­ti­ma u Uli­ci Mi­le­ve Ma­rić-Ajn­štajn Za­vod za jav­no zdra­vlje pred­sta­vi­će u po­ne­de­ljak.

– Zgra­de, pre­ma pr­vim re­zul­ta­ti­ma, ni­su od­go­va­ra­ju­će za sta­no­va­nje. Mi smo se do sa­da pre­vas­hod­no ba­vi­li kva­li­te­tom va­zdu­ha u sta­no­vi­ma. Za na­la­že­nje iz­vo­ra is­pa­re­nja pred­lo­ži­li smo di­rek­ci­ji da ofor­mi tim struč­nja­ka raz­li­či­tih pro­fi­la. Ne is­klju­ču­jem mo­guć­nost da je uzrok opla­tol, ali je mo­gu­će da je po­sre­di ne­ki dru­gi ma­te­ri­jal – ka­že dr Sla­vi­ša Mla­de­no­vić, iz za­vo­da.

Sta­na­ri se ža­le da od nad­le­žnih ni­ka­ko da sa­zna­ju u ko­li­koj su opa­sno­sti zbog fe­no­la u uri­nu.

Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić: Hit­no obez­be­di­ti sme­štaj za sta­na­re

Mi­ni­star­stvo gra­đe­vi­nar­stva, sa­o­bra­ća­ja i in­fra­struk­tu­re na­lo­ži­lo je Gra­đe­vin­skoj di­rek­ci­ji Sr­bi­je da hit­no obez­be­di sme­štaj za sta­na­re „smr­dlji­vih zgra­da”, re­kla je mi­ni­star­ka Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić.

– Zdra­vlje lju­di je na pr­vom me­stu, gde će oni bi­ti na­se­lje­ni, a tek on­da da se utvr­di od­go­vor­nost – iz­ja­vi­la je ona za TV „Pink”.
Ko­nač­na od­lu­ka da li će lju­di traj­no ili pri­vre­me­no bi­ti ise­lje­ni iz sta­no­va bi­će do­ne­ta po­sle ana­li­za nad­le­žnih zdrav­stve­nih in­sti­tu­ci­ja.

Timovi za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je Mi­ni­star­stva za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne, na či­jem je če­lu ona bi­la u pro­šlom man­da­tu, ta­da su tu­ži­la­štvu pro­sle­di­li do­ku­men­ta­ci­ju zbog sum­nji da je bi­lo ne­pra­vil­no­sti u  do­de­li pod­sti­ca­ja ko­je je „Eko­se­kund” do­bio od dr­ža­ve za pre­ra­du ot­pa­da.

U sa­op­šte­nju na saj­tu mi­ni­star­stva gra­đe­vi­nar­stva na­ve­de­no je i da taj re­sor in­si­sti­ra na utvr­đi­va­nju od­go­vor­no­sti svih u ovom slu­ča­ju, na­ro­či­to iz­vo­đa­ča ra­do­va (dva kon­zor­ci­ju­ma ra­znih fir­mi, iz­me­đu osta­lih „Ko­to”, „Ban­ko­vić” i „Ton­čev grad­nja”) i kom­pa­ni­je „Eko­se­kund” jer su u to­ku grad­nje ko­ri­sti­li, od­no­sno pro­me­to­va­li ma­te­ri­jal ko­ji u se­bi sa­dr­ži po­ve­ća­ne kon­cen­tra­ci­je fe­no­la. Mi­ni­star­stvo po­zi­va i tu­ži­la­štvo da re­a­gu­je.

Ata­nac­ko­vić: Ni­sam kva­li­fi­ko­van da se ba­vim teh­no­lo­škim de­ta­lji­ma

Ve­ćin­ski vla­snik „Eko­se­kun­da” Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić o ovom slu­ča­ju ne mo­že se iz­ja­šnja­va­ti, ka­ko ka­že, zbog to­ga što ni­je stru­čan za ta­kve pro­ble­me.

– Ni­sam kva­li­fi­ko­van da se ba­vim teh­no­lo­škim de­ta­lji­ma. Di­rek­tor „Eko­se­kun­da” me uve­ra­va da je opla­tol ko­ji pro­iz­vo­de is­pra­van. Na zah­tev Mi­ni­star­stva ži­vot­ne sre­di­ne, oba­vlje­ne su do­dat­ne ana­li­ze, ko­je se čak ni ne mo­gu spro­ve­sti u Sr­bi­ji po­što ni­jed­na ov­da­šnja la­bo­ra­to­ri­ja ni­je akre­di­to­va­na za njih. Te ana­li­ze po­ka­za­le su da je ni­vo štet­nih ma­te­ri­ja u opla­to­lu vi­še­stru­ko ni­ži od pro­pi­sa­ne gra­ni­ce. Ne­mam raz­lo­ga da ne ve­ru­jem tim ana­li­za­ma i lju­di­ma ko­ji upra­vlja­ju „Eko­se­kun­dom”. Otvo­re­ni smo za sve te­sto­ve ko­je nad­le­žni sma­tra­ju neo­p­hod­nim da bi se utvr­dio kri­vac. Na­rav­no, osim opla­to­la, po­treb­no je is­pi­ta­ti i osta­le pro­iz­vo­de ko­ji se na­la­ze u tim zgra­da­ma, sve bo­je, la­ko­ve i mal­ter ko­ji su ko­ri­šće­ni. Na­ža­lost, ko­li­ko znam, ni­ko do sa­da ni­je pred­u­zeo ana­li­ze ni opla­to­la ni osta­lih ma­te­ri­ja­la u zgra­da­ma, sa­mo je kri­vi­ca ba­če­na na „Eko­se­kund” – oce­nju­je Ata­nac­ko­vić.

Nje­go­va fir­ma „Cen­tar Bo­ban” dr­ži 90 od­sto ak­ci­ja „Eko­se­kun­da”. Osta­tak ima fir­ma „Tri­ge­ma” ko­ja pro­da­je ulja, aku­mu­la­to­re i auto-de­lo­ve. Njen di­rek­tor je Mi­haj­lo Ko­va­če­vić.

Stanari i dalje beže

Na pedesetak metara od „zatrovanih zgrada”, u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn, oseća se nesnosan smrad koji stvara mučninu, bol u grudima i „štipa za oči”. Hodnici su avetinjski prazni. Više od polovine stanara se iselilo.

Pakuju se i oni koji su istrajavali. Srboljub Trajković iznosi stvari iz stana na četvrtom spratu.

– Bežim odavde. Pod stare dane moram da se selim. Dobro sam izdržao, a sada ceo život selim u drugi stan – kaže Trajković.

Od kada se uselio u novi stan, u zgradi se „oseća”. U početku je, kao i svi stanari, mislio da će se smrad vremenom izluftirati.

– Kada smo se uselili u stanove rekli su nam da se oseća na novo jer je zgrada nova. Ne znam odakle smrad „izbija” – iz zidova, podova, plafona... Ja sam ovde od prvog februara i sada je još gore nego kad sam se uselio. Smrad se oseća u celom naselju – naglašava Trajković.

Stanari su pokrenuli problem. Za to neko mora da odgovara. A. B.

U zatvor do pet godina

Odgovorni za trovanje stanara u Ulici Mileve Marić-Ajnštajn mogli bi ići u zatvor od tri meseca do pet godina. Toliku kaznu propisuje član 281. Krivičnog zakonika za delo nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova kojim se izaziva opasnost, kaže advokat Zoran S. Cvetković.

– To je kazna za one koji su se svesno ogrešili o građevinske propise. Ako su to učinili iz nehata, ne znajući kakve materijale ugrađuju, kazna je novčana ili do tri meseca zatvora – navodi Cvetković.

Stanari imaju pravo da traže obeštećenje od onoga ko im je prodao stanove, i to povraćaj sume koju su platili, kao i naknadu štete, dodaje Cvetković.

Prijave protiv „Ekosekunda”:

2013.

– Tržišna inspekcija Ministarstva trgovine otkrila da nemaju propisanu tehničku dokumentaciju za oplatol. Firma u međuvremenu pribavila papire

2014.

– 30. jul Inspekcija za zaštitu životne sredine resornog ministarstva podnosi prijavu za privredni prestup zbog toga što preduzeće nije u registar upisalo sve hemikalije koje je proizvelo, odnosno uvezlo prethodne godine

–  4. avgust Ista in­spek­ci­ja pri­vre­me­no za­bra­nju­je tret­man ko­ri­šće­nih ulja u po­stro­je­nju „Eko­se­kun­da” i pod­no­si pri­ja­vu za pri­vred­ni pre­stup zbog to­ga što rad po­go­na ni­je uskla­đen sa uslo­vi­ma pro­pi­sa­nim do­zvo­lom

Ko je Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić
 
Ne­boj­ša Ata­nac­ko­vić, po stru­ci sa­o­bra­ćaj­ni in­že­njer, po­li­ti­kom se ba­vi du­že od dve de­ce­ni­je, a u vo­de pri­vat­nog bi­zni­sa uplo­vio je po­čet­kom osam­de­se­tih. Bio je pot­pred­sed­nik Srp­skog po­kre­ta ob­no­ve od 1995. do 2000. go­di­ne, a po­sla­nik skup­šti­ne Sr­bi­je u čak tri man­da­ta (1992–2000.) U tom pe­ri­o­du, pred­se­da­vao je Od­bo­rom za tr­go­vi­nu i tu­ri­zam 1997-2000), a pa­ra­lel­no je, od 1996. do 2000, oba­vljao funk­ci­ju pred­sed­ni­ka op­šti­ne Vo­ždo­vac. Uni­ju po­slo­da­va­ca Sr­bi­je osno­vao je 1994. i bio na nje­nom če­lu od 2000. do 2005, a na­kon to­ga i pred­sed­nik skup­šti­ne UPS.

Te­melj ja­kih po­li­tič­kih i pri­vred­nih po­zi­ci­ja ovog ne­ka­da­šnjeg vi­še­stru­kog šam­pi­o­na u auto­mo­bi­li­zmu je fir­ma ko­ju je Ata­nac­ko­vić osno­vao 1981. pod na­zi­vom „Pro­iz­vod­no uslu­žni cen­tar Bo­ban”, ko­ji je vre­me­nom pre­ra­stao u kom­pa­ni­ju „Cen­tar Bo­ban Hol­ding”. Od pe­ri­o­ni­ce auto­mo­bi­la i auto­ser­vi­sa, „Bo­ban” je iz­ra­stao u vo­de­ći auto­cen­tar u Sr­bi­ji.

Gde su auto­mo­bi­li, tu su i naft­ni de­ri­va­ti, pa Ata­nac­ko­vić ini­ci­ra for­mi­ra­nje „Naf­te AD”, ko­je je po­če­lo kao udru­že­nje vla­sni­ka pri­vat­nih ben­zin­skih pum­pi. Ata­nac­ko­vić postaje je­dan od ve­ćin­skih vla­sni­ka i pred­sed­nik uprav­nog od­bo­ra ovog ak­ci­o­nar­skog dru­štva.
U se­ri­ja­lu „In­saj­de­ra” pod na­slo­vom „Pa­tri­ot­ska pljač­ka”, obe­lo­da­nje­no je da je „Naf­ta AD” u to­ku 2008. i 2009. is­po­ru­či­la ube­dlji­vo naj­vi­še ro­be kup­ci­ma sa Ko­sme­ta, u vred­no­sti od 15 mi­li­o­na evra.

Ata­nac­ko­vić je tim po­vo­dom iz­ja­vio da oni je­su pro­da­va­li ro­bu kup­ci­ma sa Ko­so­va i da je ta ro­ba bi­la oslo­bo­đe­na PDV- a, ali da su ro­bu pro­da­va­li u Pan­če­vu i da ne mo­gu bi­ti od­go­vor­ni za ono šta se sa naf­tom i naft­nim de­ri­va­ti­ma da­lje ra­di­lo. D. P.