Dugo putovanje kroz Evropu

Dugo putovanje srpske fudbalske reprezentacije kroz Evropu neće biti lako ni jednostavno ni posle rezultatskog uspeha izborenog u Portugaliji. Dan posle utakmice koja je u velikoj meri bila odgovor na nekoliko otvorenih dilema o vrednosti Klementeovog tima, mora se konstatovati da smo pronašli način kako da pariramo jednoj od najboljih evropskih selekcija.

Mnogo teških okolnosti bilo je uoči ove utakmice. Težište snage tima pomeralo se poput klatna, sa jedne na drugu stranu. Jedni su tvrdili kako je Havijer Klemente za relativno kratko vreme napravio harmoničnu reprezentativnu celinu, posebno potencirajući iskustvo i znanje poslednje linije tima.

Drugi su smatrali da nemamo dobre igrače na sredini terena, da nam je igra banalizovana i uglavnom usmerena na visokog Nikolu Žigića i njegovu igračku formu.

U samoj ovoj činjenici da se kvalitet jedne reprezentacije ocenjuje kao da je reč o jabuci koja se deli na dva dela, dovoljno govori o velikoj neozbiljnosti sa kojom se ovde govori o fudbalu. Istina je da smo posle Svetskog prvenstva zadržali iskusne odbrambene igrače, pridodavši im i nekoliko talentovanih, kao što je tačno da ni "mali Napoleon" nije mogao da pronađe bolje od ovih sa kojima sada raspolaže za zadatke na sredini terena i u špicu napada.

Stvaranje tima nije posao od jednog dana, kao što ozbiljna analiza portugalskog remija ne sme da bude izvršena lakonski samo zbog ostvarenog rezultata. Zajednički imenitelj većine utakmica u dosadašnjem toku kvalifikacija jesu primetne oscilacije, nepoštovanje zahteva da se igra svih 90 minuta u ritmu koji Klemente zahteva, potcenjivačkom odnosu prema autsajderima na papiru kojih zapravo više i nema u evropskom fudbalu. Sasvim sigurno da bi Klementeov učinak posle ove utakmice bio meren drugačijim aršinima da sve hazarderske poteze nije pretvorio u remi. On nema čarobni štapić da to učini u budućnosti, ali ono što je obaveza prve vrste u odlučujućem kvalifikacionom krugu od preostale četiri utakmice jeste da se ni po koju cenu ne sme dozvoliti loša priprema, improvizacija i primena nama tako omiljenog slogana – lako ćemo.

Srpski fudbal dugo godina traži izlaz iz lavirinta. Na klupsko posrtanje da ovde posebno ne podsećamo, organizacione, kadrovske i finansijske probleme takođe, pa je zato obaveza reprezentativnog dela fudbalske organizacije da do kraja iskoristimo šansu koja nam se ukazala posle neočekivanih rezultata ostvarenih u grupi i naše upornosti da ostanemo u trci za odlazak u Austriju i Švajcarsku 2008. godine.

--------------------------------------------------------------------------

Klementeova vera u mlade

Ono što je jako dobro jeste Klementeovo insistiranje da u svakoj prilici prilično monotonim glasom, ali suštinski jasnom porukom uverava javnost kako srpska reprezentacija jedino ne sme da se odrekne jednog fudbalskog talasa koji je pre nekoliko meseci stigao i do finala mladih fudbalera na Starom kontinentu. Kao da je Klemente otkrio našu večitu sklonost da posle jednog ili dva neuspeha otpišemo i one mladiće koji su tako visoko kotirani u evropskim fudbalskim krugovima.

Da je baskijski stručnjak sledio eho javnosti i našu staru praksu da kada nešto nije dobro odmah sve menjamo, pa makar bili sigurni da će to izaći i na gore, verovatno bismo u Portugaliji igrali s nekim drugim ljudima i u drugim okolnostima. To je suštinska vrednost angažovanja ovog iskusnog trenera.

Ukoliko još i uspe da nas odvede na Evropski šampionat to može biti i tačka oslonca na kojoj se može graditi budućnost srpskog fudbala. Ali na tom putu biće još velikih iskušenja, krajnosti u mišljenjima oko Klementeovog načina rada, no ako smo ozbiljni moramo do kraja ispoštovati ono što se odavno čini u savremenom fudbalu i podržati ove mlade igrače na putu da značajnije iskorače u surovi profesionalni svet.