Emu u potrazi za oblacima

U eukaliptusovim šumama, na ledinama i među žbunjem centralne Australije živi emu, jedna od najvećih ptica na svetu. Jedino je afrički noj krupniji od ove ptice visoke oko metar i 75 centimetara i teške oko 50 kilograma. Osim po veličini, ove ptice slične su po još nečemu – zbog zakržljalih krila ne mogu da lete. Međutim, zahvaljujući dugim, snažnim nogama, emu je odličan trkač: u punoj brzini juri čak 50 kilometara na čas.

Ova velika ptica je i dobar plivač, a bez pitke vode ne može da izdrži ni dana. Ipak, voda nije dovoljna da se preživi. U sušnom periodu emu ponekad pređe stotine kilometara u potrazi za hranom. Obično prati kišne oblake i sledi zvuk grmljavine kako bi stigao do područja u kojem će, posle obilnih kiša, moći da dođe do mladih biljaka. Ova ptica trkačica jede isključivo delove biljaka bogate hranljivim sastojcima: seme, plodove, cvetove i mlade izdanke. Lišće i suvu travu neće okusiti čak ni kada je gladna. Pored biljne hrane, jelovnik dopunjava i insektima i njihovim larvama. Da bi pospešio varenje, emu guta i kamenčiće, teške i po pedesetak grama.

Kada hrane ima u obilju, ugoji se, ali u vreme suše ili ležanja na jajima njegova težina može i da se prepolovi. Kod ovih velikih ptica mužjak i ženka su zamenili uloge. U sezoni parenja, ona bira partnera, zavodi ga, snese desetak jaja i odlazi. Ponekad pronađe još nekoliko mužjaka sa kojima se takođe pari i nosi jaja u njihova gnezda. Mužjak, koji je sitniji od ženke, sam pravi gnezdo od trave i grančica na tlu, a zatim, kad ženka ode, ostaje da se brine o jajima. Dva meseca nepomično leži na njima, bez hrane i vode. Samo ponekad ženka ostane kako bi odbranila mužjaka od nezvanih gostiju.

Kad se iz krupnih tamnozelenih jaja ispile mladi, teški oko pola kilograma, otac ostaje uz njih oko pola godine. Mlade emue koji se izgube velikodušno će primiti drugi mužjak i odgajati ih sa svojim podmlatkom, pod uslovom da nisu krupniji od njegovih pilića.

Emu u divljini živi desetak godina i nema većih prirodnih neprijatelja. Njegov najveći neprijatelj nekada je bio čovek. Australijski farmeri optužili su ovu pticu da im uništava useve, što je izazvalo "Rat protiv emua". Australijska vlada je 1932. godine krenula u napad na ove velike ptice, naoružana granatama i automatskim puškama. Da li zbog dobre kamuflaže koju je emuima pružalo njihovo tamno perje, ili zbog slabog nišanjenja ljutitih farmera, prema zvaničnim podacima, stradalo je samo 12 ptica. "Rat" je završen primirjem i izgradnjom 1.000 kilometara duge ograde koja je sprečila ulazak ptica na njive. Deset godina kasnije emu je proglašen za nacionalnu pticu, a izvoz živih ptica iz Australije zabranjen je zakonom.