Treba li prodati Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Jedini državni izdavač udžbenika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, mogao bi biti privatizovan, a prvi korak ka tome već je učinjen. On se našao među 502 preduzeća za koja je Agencija za privatizaciju objavila javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti investitora. Agencija će do decembra ove godine Ministarstvu privrede, na osnovu interesovanja investitora i ocene održivosti poslovanja predložiti modele privatizacije, navodi se u tekstu oglasa za prikupljanje pisama zainteresovanosti. Podseća se i da je obavezan rok za sprovođenje privatizacije društvenog kapitala kraj 2015. godine.

Nezvanično, za Zavod za udžbenike zainteresovani su „Klet”, koji je među najvećim privatnim izdavačima na našem tržištu, i „Školska knjiga“ iz Zagreba, koja, prema pisanjima medija, drži više od trećine tržišta udžbenika u Hrvatskoj. Ni u jednoj ni u drugoj izdavačkoj kući, međutim, ova informacija se, nije mogla proveriti, budući da u „Kletu” nisu želeli da, za sada, daju izjave na ovu temu. U „Školskoj knjizi“ direktor je, kako nam je objašnjeno, na godišnjem odmoru. O privatizaciji se u protekla dva dana nije mogla dobiti izjava ni od v. d. direktora Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Dragoljuba Kojčića.

Iako nema zvaničnih podataka o tome kako se kotiraju Zavodova školska izdanja posle uključivanja na tržište udžbenika i privatnih izdavača, nesumnjivo je da on i dalje ima najprepoznatljivije ime, kao i vrednu imovinu. Nju, između ostalog, čine poslovne zgrade u Beogradu, na Kosančićevom vencu, veličine skoro 2.000 kvadratnih metara i Novom Sadu, oko 1.000 metara kvadratnih, kao i knjižare u ova dva grada i Nišu. Naspram jedinog državnog izdavača, koji je, inače u obavezi da štampa niskotiražna i niskoprofitna izdanja udžbenika, stoji 75 privatnih izdavača, od kojih njih osam, među kojima je i „Klet”, ima licencu Ministarstva prosvete i nauke za sve nivoe i oblasti obrazovanja. Ostali izdaju udžbenike samo za pojedine oblasti i nivoe obrazovanja, kao i samo određene udžbeničke komplete.

Prerano je za prodaju Zavoda za udžbenike, smatra profesor Filozofskog fakulteta u penziji, Ivan Ivić jedan od naših vodećih stručnjaka za udžbenike. On naglašava da je za sadašnji trenutak apsolutno potrebno da imamo državnog izdavača jer iako on sam po sebi ne mora da bude garancija kvaliteta, ipak je garancija da će se štampati i neprofitabilni udžbenici.

– Radi se o izdanjima koja su po prirodi stvari skupa i neprofitabilna, a u koja spadaju udžbenici za nacionalne manjine, oni za srednje stručne škole sa malim brojem učenika, kao i udžbenici za decu sa smetnjama u razvoju. Država ih za sada štampa preko Zavoda, ali ako i on postane privatni, pitanje je ko će taj posao preuzeti jer će onda i Zavod, kao i drugi privatni izdavači, ići prvenstveno za profitom. Pokušavano je da se postojećim zakonom reši problem štampanja niskotiražnih udžbenika, da se napravi fond u koji svi izdavači uplaćuju određena sredstva, ali to rešenje ni sada ne funkcioniše dobro. Pritisak dolazi od ekonomista, pa i državnih funkcionera koji su pristalice radikalne liberalizacije i privatizacije. To u mnogim oblastima ima smisla, ali tamo gde je reč o takozvanom javnom ili opštem dobru, pod velikim je znakom pitanja. Ministarstvo prosvete i nauke bi kroz novi zakon o udžbenicima trebalo da odoli pritisku liberalnih ekonomista – smatra profesor Ivić.

Iskustva zemalja u okruženju po pitanju izdavanja udžbenika su različita. U Republici Srpskoj i Crnoj Gori postoje državni izdavači, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Podgorica i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Istočno Sarajevo. U Hrvatskoj se ovim poslom bave privatni izdavači, a u upotrebi mogu biti samo udžbenici za koje se odlučilo najmanje 10 odsto nastavnika. Mađarska je privatizovala državnog izdavača, dok je u Finskoj i Norveškoj tržište potpuno slobodno, odnosno udžbenike biraju isključivo nastavnici.
Profesor Ivić, međutim, ističe da ne treba prepisivati gotova rešenja, već tražiti ono koje odgovara našem društveno-ekonomskom kontekstu.

– Ima zemalja gde nema nikakvih obaveznih udžbenika jer postoje dovoljno bogata sredstva za učenje u vidu raznih publikacija, elektronskih udžbenika, kompjutera, u svakoj školi, a kod nas seoske škole nemaju ni biblioteku. Negde postoje samo privatni izdavači, ali već uhodani, jako solidni privatni izdavači udžbenika koji zbog svog interesa drže do kvaliteta i imaju interne sisteme kontrole kvaliteta, ali ne možemo ni takva rešenja da koristimo jer kod nas nije takva situacija – kaže profesor Ivić.