Velika ljubav malih ljudi

Niš – Upoznali su se pre pet godina preko jedne od društvenih mreža. Kako su nam ispričali, spojio ih je „Pokret malih ljudi” na toj mreži i od tada su nerazdvojni. Rodila se ljubav, jaka i čvrsta, i uskoro će Slađana Mitrović iz Valjeva i Goran Marinković iz Niša pred matičara. Sreli smo ih ovih letnjih dana u Nišu, zahvaljujući njihovom zajedničkom prijatelju Ivanu Rediju, Nišliji koji živi u Gracu, dobitniku prve nagrade za toleranciju, ustanovljene prošle godine povodom 17 vekova Milanskog edikta.

– Živim i radim u Opštoj bolnici u Valjevu kao diplomirani ekonomista. Rođena sam u Valjevu, gde je moja majka Spomenka, danas penzioner, radila u Narodnom muzeju, a otac Živan u „Lasti”. U Valjevu živi i moj mlađi brat Aleksandar, koji je oženjen i ima dvoje dece, a sada sa suprugom čeka i treće. Zavolela sam Gorana posle prvog susreta i od tada se viđamo kad god možemo. Zavolela sam i Niš, gde često dolazim i gde imamo mnogo zajedničkih prijatelja s kojima izlazimo i viđamo se. Najviše volimo muziku i filmove, šetnje i, naravno, niški roštilj i specijalitete kakvih nigde drugde nema. Bila bih najsrećnija na svetu kada bih pronašla posao u Nišu i nadam se da hoću, jer ćemo tada Goran i ja stalno biti zajedno i nećemo se odvajati, ispričala nam je Slađana Mitrović.

Goran Marinković je profesor istorije a odnedavno i diplomirani bibliotekar. Radi u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla” pri Niškom univerzitetu. Živi sam u stanu koji mu je ostao od roditelja – Gordane, dugogodišnjeg poznatog lekara niškog Doma zdravlja, i oca Nebojše, svojevremeno jednog od direktora u Niškoj banci. Goranovi roditelji više nisu među živima. Imao je Goran dvojicu braće, Dejan je umro pre desetak godina, a u Nišu živi drugi njegov brat Bojan, lekar na ORL klinici:

– Pročitao sam 2009. godine intervju u novinama koji je objavljen sa Slađanom kada je proglašena za ženu godine u Srbiji. Veoma brzo posle toga uspostavili smo prve kontakte, a zatim i stupili u vezu. Planiramo uskoro da se venčamo i našu vezu krunišemo brakom, za šta imamo podršku i najbližih i širokog kruga prijatelja. Dotle ostaje da se viđamo samo kao sada, kad je Slađana na godišnjem odmoru i dođe u Niš, ili kada ja koristim odmor, pa otputujem u Valjevo. Između godišnjih odmora odlazimo jedno kod drugog svakog drugog ili trećeg vikenda – kaže Goran Marinković.

U razgovor se uključio i Ivan Redi:

– Oni su predivni mladi ljudi, pravi Romeo i Julija, ali za razliku od Šekspirovih junaka, tu nema nikakvih sumnji, njihova ljubav neće imati tragičan, već srećan, najsrećniji kraj.

Svi koji znaju ove mlade ljude, kojima se životna sudbina poigrala i zaustavila ih u rastu, veruju da će rukovodstvo Niša pomoći Slađani i Goranu da svoju vezu krunišu brakom i omoguće im da više ne žive odvojeno, odnosno da će se u velikom Nišu naći posao za Slađanu. Kao i njen budući suprug, i ona ima završen fakultet i veliko radno iskustvo. A muzika joj je u krvi, kaže. Pevala je operske arije u filmu Emira Kusturice „Dom za vešanje”.

Slađana i Goran samo se na prvi pogled razlikuju od drugih, u svemu ostalom isti su kao i svi drugi mladi ljudi.