Велика љубав малих људи

Ниш – Упознали су се пре пет година преко једне од друштвених мрежа. Како су нам испричали, спојио их је „Покрет малих људи” на тој мрежи и од тада су нераздвојни. Родила се љубав, јака и чврста, и ускоро ће Слађана Митровић из Ваљева и Горан Маринковић из Ниша пред матичара. Срели смо их ових летњих дана у Нишу, захваљујући њиховом заједничком пријатељу Ивану Редију, Нишлији који живи у Грацу, добитнику прве награде за толеранцију, установљене прошле године поводом 17 векова Миланског едикта.

– Живим и радим у Општој болници у Ваљеву као дипломирани економиста. Рођена сам у Ваљеву, где је моја мајка Споменка, данас пензионер, радила у Народном музеју, а отац Живан у „Ласти”. У Ваљеву живи и мој млађи брат Александар, који је ожењен и има двоје деце, а сада са супругом чека и треће. Заволела сам Горана после првог сусрета и од тада се виђамо кад год можемо. Заволела сам и Ниш, где често долазим и где имамо много заједничких пријатеља с којима излазимо и виђамо се. Највише волимо музику и филмове, шетње и, наравно, нишки роштиљ и специјалитете каквих нигде другде нема. Била бих најсрећнија на свету када бих пронашла посао у Нишу и надам се да хоћу, јер ћемо тада Горан и ја стално бити заједно и нећемо се одвајати, испричала нам је Слађана Митровић.

Горан Маринковић је професор историје а однедавно и дипломирани библиотекар. Ради у Универзитетској библиотеци „Никола Тесла” при Нишком универзитету. Живи сам у стану који му је остао од родитеља – Гордане, дугогодишњег познатог лекара нишког Дома здравља, и оца Небојше, својевремено једног од директора у Нишкој банци. Горанови родитељи више нису међу живима. Имао је Горан двојицу браће, Дејан је умро пре десетак година, а у Нишу живи други његов брат Бојан, лекар на ОРЛ клиници:

– Прочитао сам 2009. године интервју у новинама који је објављен са Слађаном када је проглашена за жену године у Србији. Веома брзо после тога успоставили смо прве контакте, а затим и ступили у везу. Планирамо ускоро да се венчамо и нашу везу крунишемо браком, за шта имамо подршку и најближих и широког круга пријатеља. Дотле остаје да се виђамо само као сада, кад је Слађана на годишњем одмору и дође у Ниш, или када ја користим одмор, па отпутујем у Ваљево. Између годишњих одмора одлазимо једно код другог сваког другог или трећег викенда – каже Горан Маринковић.

У разговор се укључио и Иван Реди:

– Они су предивни млади људи, прави Ромео и Јулија, али за разлику од Шекспирових јунака, ту нема никаквих сумњи, њихова љубав неће имати трагичан, већ срећан, најсрећнији крај.

Сви који знају ове младе људе, којима се животна судбина поиграла и зауставила их у расту, верују да ће руководство Ниша помоћи Слађани и Горану да своју везу крунишу браком и омогуће им да више не живе одвојено, односно да ће се у великом Нишу наћи посао за Слађану. Као и њен будући супруг, и она има завршен факултет и велико радно искуство. А музика јој је у крви, каже. Певала је оперске арије у филму Емира Кустурице „Дом за вешање”.

Слађана и Горан само се на први поглед разликују од других, у свему осталом исти су као и сви други млади људи.