Ledeni izazov

Ko bi rekao da će dvojica vremešnih ugostitelja biti preteče aktuelnog svetskog trendapolivanja kofama leda?Jedan je Mikac, dugogodišnji šef sale kafančeta na Zvezdari, gde se za malo para mnogo jelo. Drugi je Cvele, šef nabavke hotela koji posle„uspešne rekonstrukcije” nikad nije otvoren.

Objekte u kojima su radili kupio je jedan od onih mladih „bizmismena” koji izgledom bude sumnju da je evolucija krenula u obrnutom smeru. Novi gazda s licem orangutana, koji je nosio kajlu iako nije imao vrat, raspustio je sve radnike. Mikca i Cveleta nije.

– Sećam se ja vas. Vi ste mi pomagali da postanem ugostiteljska veličina! Sa’ću ja da pomognem vama – kazao im je, ispivši čašu viskija s dve kocke leda.

Prekomandovao ih je u sterilni kafić na Lionu. Mikac je, umesto šef sale, postao rukovodilac – i jedini član – „čistačke službe”. Cvele je, umesto da nabavlja hranu i piće, imao zadatak da dobavlja sredstva za čišćenje.

– Nemo’ da zabušavate momci. Ima da vas stavim na led, e! – reče im gazda prvog radnog dana i ode da natoči viski.

– Sećaš li se ti ovog malog? – upita Mikac kad ostade sam s Cveletom.

– Nešto mi je poznat – kaza Cvele.

–Doveli su ga pre mnogo godina kod mene u kafanu, da bude kelner. Dve leve ruke je im’o, ispadalo mu sve s ajncera, pa su ga premestili kod tebe u hotel.

– Jao, znam! Trebalo je da bude recepcioner. Ali, izgubio je rezervni ključ sobe i otpušten je – prisećao se Cvele.

– A sad nam se sveti.

– Da. Preti da će da nas stavi na led.

U trenu, ortaci se zgledaše. Skovali su pakleni plan.

Sutradan, gazda je došao na posao i odlučio da radni dan započne uobičajeno – viskijem s dve kocke leda. Ali, leda nije bilo u zamrzivaču. Tražeći ga,čak je i u rernu zavirivao. Onda pođe u drugu prostoriju. Čim je gurnuo otškrinuta vrata, na njega se sručila kofa puna leda.

Mikac i Cvele su bez pozdrava zauvek napustili radno mesto. I ne znajući, postadoše preteče danas planetarno popularnog polivanja ledom. I to takođe u humanitarne svrhe – ne bi li jednog čovekomrsca dozvali pameti.