Ледени изазов

Ко би рекао да ће двојица времешних угоститеља бити претече актуелног светског трендаполивања кофама леда?Један је Микац, дугогодишњи шеф сале кафанчета на Звездари, где се за мало пара много јело. Други је Цвеле, шеф набавке хотела који после„успешне реконструкције” никад није отворен.

Објекте у којима су радили купио је један од оних младих „бизмисмена” који изгледом буде сумњу да је еволуција кренула у обрнутом смеру. Нови газда с лицем орангутана, који је носио кајлу иако није имао врат, распустио је све раднике. Микца и Цвелета није.

– Сећам се ја вас. Ви сте ми помагали да постанем угоститељска величина! Са’ћу ја да помогнем вама – казао им је, испивши чашу вискија с две коцке леда.

Прекомандовао их је у стерилни кафић на Лиону. Микац је, уместо шеф сале, постао руководилац – и једини члан – „чистачке службе”. Цвеле је, уместо да набавља храну и пиће, имао задатак да добавља средства за чишћење.

– Немо’ да забушавате момци. Има да вас ставим на лед, е! – рече им газда првог радног дана и оде да наточи виски.

– Сећаш ли се ти овог малог? – упита Микац кад остаде сам с Цвелетом.

– Нешто ми је познат – каза Цвеле.

–Довели су га пре много година код мене у кафану, да буде келнер. Две леве руке је им’о, испадало му све с ајнцера, па су га преместили код тебе у хотел.

– Јао, знам! Требало је да буде рецепционер. Али, изгубио је резервни кључ собе и отпуштен је – присећао се Цвеле.

– А сад нам се свети.

– Да. Прети да ће да нас стави на лед.

У трену, ортаци се згледаше. Сковали су паклени план.

Сутрадан, газда је дошао на посао и одлучио да радни дан започне уобичајено – вискијем с две коцке леда. Али, леда није било у замрзивачу. Тражећи га,чак је и у рерну завиривао. Онда пође у другу просторију. Чим је гурнуо отшкринута врата, на њега се сручила кофа пуна леда.

Микац и Цвеле су без поздрава заувек напустили радно место. И не знајући, постадоше претече данас планетарно популарног поливања ледом. И то такође у хуманитарне сврхе – не би ли једног човекомрсца дозвали памети.