Evropi ne treba ratovanje

Gdanjsk – Po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta na ju­če­ra­šnji dan pre 75 go­di­na po­ka­zu­je za­što Evro­pa sa­da mo­ra da okon­ča rat u Ukra­ji­ni, iz­ja­vio je ju­če polj­ski pre­mi­jer Do­nald Tusk. Pre­mi­jer Tusk, ko­ga su li­de­ri EU iza­bra­li za sle­de­ćeg pred­sed­ni­ka Evrop­skog sa­ve­ta, go­vo­rio je na po­lu­o­str­vu Ve­ster­pla­te na bal­tič­koj oba­li, gde su 1. sep­tem­bra 1939. go­di­ne is­pa­lje­ni pr­vi hi­ci u Dru­gom svet­skom ra­tu sa na­ci­stič­kog ne­mač­kog rat­nog bro­da.

Dve ne­de­lje ka­sni­je, so­vjet­ska ar­mi­ja je iz­vr­ši­la in­va­zi­ju sa is­to­ka, na osno­vu spo­ra­zu­ma Mo­skve i Ne­mač­ke o po­de­li Polj­ske.

Usle­di­lo je vi­še od pet go­di­na su­ro­vog svet­skog ra­ta, u ko­me je stra­da­lo vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na lju­di. „Ka­da da­nas po­sma­tra­mo ukra­jin­sku tra­ge­di­ju, rat (jer je to pra­va reč ko­ju tre­ba da ko­ri­sti­mo) na is­to­ku na­šeg kon­ti­nen­ta, zna­mo da se sep­tem­bar iz 1939. ne sme po­no­vi­ti”, po­ru­čio je Tusk.
On je ka­zao da po­u­ke ko­je Evro­pa tre­ba da na­u­či iz svo­je pro­šlo­sti „ne sme­ju bi­ti lek­ci­ja na­iv­nog op­ti­mi­zma” za­to što bez­bed­nost kon­ti­nen­ta zah­te­va „hra­brost, ma­štu i od­luč­nu ak­ci­ju”, pre­no­si AP.

Evrop­ska bez­bed­nost u su­o­ča­va­nju sa oru­ža­nim su­ko­bi­ma bi­će glav­na te­ma sa­mi­ta NA­TO ko­ji u če­tvr­tak po­či­nje u Vel­su. Zbog svo­je bol­ne isto­ri­je, Polj­ska i bal­tič­ke ze­mlje tra­že traj­no pri­su­stvo voj­ni­ka NA­TO na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji.

***

Na ju­če­ra­šnji dan, pre 75 go­di­na, 1. sep­tem­bra 1939, na­pa­dom Ne­mač­ke na Polj­sku za­po­čeo je naj­ve­ći oru­ža­ni su­kob u isto­ri­ji čo­ve­čan­stva – Dru­gi svet­ski rat. Adolf Hi­tler, ko­ji je 1933. po­stao ne­mač­ki kan­ce­lar, od po­čet­ka svo­je vla­da­vi­ne pri­pre­mao je rat i re­vi­zi­ju Ver­saj­skog spo­ra­zu­ma, ko­jim je Ne­mač­ka, kao je­di­na od­go­vor­na za Pr­vi svet­ski rat, bi­la osu­đe­na na pre­da­ju de­lo­va svo­je te­ri­to­ri­je, na raz­o­ru­ža­nje i pla­ća­nje od­šte­te po­bed­nič­kim si­la­ma. Pre­ma re­či­ma Kla­u­sa He­sea, na­uč­nog sa­rad­ni­ka u do­ku­men­ta­ci­o­nom cen­tru „To­po­gra­fi­ja te­ro­ra” u Ber­li­nu, rat ni­je bio iz­ne­na­dan, kao što se če­sto na­vo­di, pre­no­si „Doj­če ve­le”. „Hi­tler je od pre­u­zi­ma­nja vla­sti 1933. sve pri­pre­mao za rat. Od tog tre­nut­ka sve je slu­ži­lo re­vi­zi­ji mi­rov­nog po­ret­ka ka­kav je do­go­vo­ren u Ver­sa­ju, sve je slu­ži­lo za po­vra­tak he­ge­mo­ni­je u Evro­pi kroz Ve­li­ku Ne­mač­ku, sve je bi­lo pot­či­nje­no stva­ra­nju ve­li­kog evrop­skog pri­vred­nog pro­sto­ra ko­ji bi Ne­mač­koj omo­gu­ćio isto­rij­ski ve­li­ki rat u Evro­pi, ko­ji bi mo­gao i du­že da po­tra­je.”

Go­di­ne 1938. Hi­tler je anek­ti­rao rod­nu Austri­ju i od­mah po­tom za­pre­tio Če­ho­slo­vač­koj zbog ta­mo­šnje ne­mač­ke na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne, ko­ja je, na­vod­no, bi­la dis­kri­mi­ni­sa­na. Bri­tan­ski i fran­cu­ski po­li­ti­ča­ri za­zi­ra­li su od no­vog ra­ta i po­ku­ša­li su po­li­ti­kom ustu­pa­ka da spre­če no­vi oru­ža­ni su­kob. Na­da­li su se da će bi­ti mi­ra ako Hi­tle­ru da­ju ono što on sma­tra svo­jim na­ci­o­nal­nim pra­vom.

Ta­ko je Min­hen­skim spo­ra­zu­mom Ne­mač­ka do­bi­la Su­det­sko pod­ruč­je u Če­ho­slo­vač­koj, gde je ži­ve­la ve­ći­na Ne­ma­ca. Mno­gi isto­ri­ča­ri sma­tra­ju da je to bi­la gre­ška: „Čem­ber­len, ta­da­šnji bri­tan­ski pre­mi­jer, pu­stio je Hi­tle­ra s či­ta­vim ni­zom te­ri­to­ri­jal­nih ustu­pa­ka da bi iz­be­gao rat”, sma­tra isto­ri­čar En­to­ni Bi­vor. Ve­li­ko je pi­ta­nje šta bi bi­lo da je već ta­da pre­mi­jer bio Vin­ston Čer­čil, pro­tiv­nik po­pu­stlji­ve po­li­ti­ke pre­ma Hi­tle­ru. „Da li su Bri­tan­ci i Fran­cu­zi u sep­tem­bru 1939. bi­li u sna­žni­joj po­zi­ci­ji od ne­mač­ke voj­ske? Na to ni­kad ne­će­mo do­bi­ti od­go­vor”, sma­tra Bi­vor.

Od 1938. go­di­ne i u Ne­mač­koj je po­čeo da se ši­ri strah od no­vog ra­ta, sma­tra He­se. „Mo­glo je da se pret­po­sta­vi da ova­kav raz­voj Ne­mač­ke u Evro­pi tu ze­mlju, od po­ra­že­ne ze­mlje, pre­tva­ra u ve­le­si­lu i da to ne mo­že da pro­đe bez opa­sno­sti za no­vi rat.”
Spo­ra­zum iz Min­he­na na­ci­stič­ka pro­pa­gan­da je sla­vi­la kao „ogro­man uspeh mi­rov­ne po­li­ti­ke Hi­tle­ra”, ali fi­rer je i da­lje be­sneo: hteo je no­vi rat.

Po­sle „blic­kri­ga”, mu­nje­vi­tog ra­ta u Polj­skoj, Ne­mač­ka je na­red­ne go­di­ne, ko­ri­ste­ći isti na­čin ra­to­va­nja, oku­pi­ra­la Dan­sku, Nor­ve­šku, Bel­gi­ju, Ho­lan­di­ju, Luk­sem­burg i Fran­cu­sku. Idu­će, 1941. go­di­ne, Ne­mač­ka je oku­pi­ra­la Ju­go­sla­vi­ju, otvo­ri­la front u se­ver­noj Afri­ci i za­po­če­la na­pad na So­vjet­ski Sa­vez, a iste go­di­ne u rat su ušle i SAD, što je bio po­če­tak kra­ja Hi­tle­ro­vih osva­ja­nja.
Dru­gi svet­ski rat po­tra­jao je do 1945. go­di­ne, u nje­mu je po­gi­nu­lo 60 mi­li­o­na lju­di, na­ci­sti su ubi­li šest mi­li­o­na Je­vre­ja, a za En­to­ni­ja Bi­vo­ra ovaj rat je „naj­ve­ća ka­ta­stro­fa u isto­ri­ji čo­ve­čan­stva”.

Na stra­ni na­ci­stič­ke Ne­mač­ke ra­to­va­li su Ja­pan i fa­ši­stič­ka Ita­li­ja, či­ne­ći pakt Si­la oso­vi­ne, ko­ji­ma su pri­šle Bu­gar­ska, Ma­đar­ska, Ru­mu­ni­ja i Ne­za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska. Na dru­goj stra­ni ra­to­va­li su So­vjet­ski Sa­vez i sa­ve­znič­ke si­le: SAD, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i Fran­cu­ska.
Rat u Evro­pi okon­čan je ka­pi­tu­la­ci­jom Ne­mač­ke, 8. ma­ja 1945. go­di­ne, a kraj ra­ta ozna­či­la je ka­pi­tu­la­ci­ja Ja­pa­na, 2. sep­tem­bra iste go­di­ne, po­što su SAD ba­ci­le dve atom­ske bom­be na tu ze­mlju. Re­zul­ta­ti Dru­gog svet­skog ra­ta, po­red ogrom­nih žr­ta­va i ra­za­ra­nja, bi­li su blo­kov­ska po­de­la sve­ta i hlad­ni rat, ko­ji su po­tra­ja­li na­red­nih 45 go­di­na.