Janšin i Sanaderov blef

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 19. septembra – Taman je izgledalo da je šef slovenačke vlade Janez Janša izgladio spoljnopolitičke sporove sa susednom Hrvatskom tik uoči preuzimanja predsedavanja Evropskoj uniji, a onda je rascep među ovdašnjim strankama na vlasti i u opoziciji prisilio premijera da prizna da nema pristanak domaće politike za Međunarodni sud u Hagu gde bi dve države (zahvaljujući avgustovskom dogovoru sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom na Bledu) rešile pogranične sporove. Tako je "blef dvojice premijera", kako su "istorijski dogovor Janša–Sanader" ocenili neki domaći komentatori, umesto odlaska u Hag iznedrio supertajnu "koordinacionu grupu međunarodnopravnih stručnjaka" čija je imena Janša odbio da saopšti, a koji treba da načine "potrebnu pravnu osnovu" za dalje pregovore s partnerima iz Hrvatske.

Procurilo je da će u grupi biti i stručnjak iz sveta, a nagađa se da bi to mogao biti Robert Badinter, izabranik ministra Rupela. Da će stvar potrajati jasno je iz najave da se prva mnjenja "grupe" očekuju sredinom 2008, a tada će biti poznato i da li je za službenu Ljubljanu haški sud prihvatljivo mesto za arbitražu o pograničnom sporu sa Zagrebom. Stvorena je nova pat-pozicija, pa nije čudo da partije levog centra ovakav "čisto politički manevar" dva premijera tumače ne samo kao novi gubitak vremena već kao "vraćanje usluga" u trenutku kada je obojici potreban mir zbog izbora kod kuće, pri čemu ni jedan (Janša), ni drugi (Sanader) nemaju ozbiljnu nameru da do kraja sprovedu najavljeno rešavanje graničnog spora.

Janšina pozicija je počela da se srozava u trenutku kada ga je posle izjave da je "Hag jedina realna mogućnost" napao poslanik krajnje desnice Sašo Peče optužbama za izdaju nacionalnih interesa, a nije bio mnogo drugačiji ton ni levice u liku predsednice liberala Katarine Kresal koja je upozorila da Janša nije imao mandat da sa Sanaderom sklapa "neformalni načelni dogovor o haškom sudu", pa tu treba "zaustaviti konje".

Kriza je produbljena kada je i koaliciona stranka narodnjaka odrekla podršku Janši, uz primedbu lidera Janeza Podobnika da ne bi da kroz "koji mesec ili godinu (haška arbitraža) bude interpretirano da smo se odlučili naprečac ili da smo išli putem koji je previše improvizovan". I najnovije suočavanje predsedničkih kandidata na državnoj televiziji pokazalo je neobično jedinstvo po pitanju otvorenih tačaka sa Hrvatskom, od toga da je prvak desnice Zmago Jelinčič problematizovao celu granicu sa Hrvatskom, do mišljenja predstavnika levice da je Piranski zaliv u celini pod slovenačkom jurisdikcijom kao što je bio u doba SFRJ i zato nema govora o Savudrijskoj vali (kako je zaliv prekrstio zvanični Zagreb) ili deobi.

Ispostavilo se da su mediji izjave Sanadera i Janše posle njihovog susreta 26. avgusta na Bledu shvatili zdravo za gotovo, izveštavajući da su se dvojica premijera najzad dogovorila o rešavanju tri ključna međudržavna problema – granica, suvlasništvo nad nuklearkom Krško i dugovi Ljubljanske banke prema štedišama iz Hrvatske. To je tada potkrepila vest iz Zagreba da "hrvatske stranke potpuno podržavaju dogovor", uz Sanaderovu pohvalu da su "nekoliko meseci uoči parlamentarnih izbora (partije) pokazale visok stepen političke odgovornosti zato što nacionalna pitanja ne podređuju stranačkim interesima".

Da podsetimo, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel najavio je tada da će dve države načiniti međudržavnu komisiju stručnjaka za granicu koja će definitivno potvrditi koje su sporne tačke na kopnu, a Sanader je izbegao da komentariše Rupelovu izjavu da postoji čak 19 problematičnih kota. Posle prekjučerašnjeg Janšinog sastanka sa predsednicima parlamentarnih stranaka jasno je da nije uspeo da postigne jedinstvo u slovenačkoj politici kao Sanader u hrvatskoj, odnosno da jedinstvo jeste postignuto, ali utoliko da se načelni dogovor o arbitraži haškog suda minira novim odugovlačenjima u koje treba ubrojati i osnivanje čak tri komisije koje će proučiti "mogućnost rešavanja spora pomoću treće strane", te razmotriti "pravne osnove". To znači da Slovenija i Hrvatska ostaju na jednakim pozicijama kao proteklih 16 godina kada su mešovite komisije unedogled razglabale o spornim pitanjima i nikada nisu došle do rešenja.