Јаншин и Санадеров блеф

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 19. септембра – Таман је изгледало да је шеф словеначке владе Јанез Јанша изгладио спољнополитичке спорове са суседном Хрватском тик уочи преузимања председавања Европској унији, а онда је расцеп међу овдашњим странкама на власти и у опозицији присилио премијера да призна да нема пристанак домаће политике за Међународни суд у Хагу где би две државе (захваљујући августовском договору са хрватским премијером Ивом Санадером на Бледу) решиле пограничне спорове. Тако је "блеф двојице премијера", како су "историјски договор Јанша–Санадер" оценили неки домаћи коментатори, уместо одласка у Хаг изнедрио супертајну "координациону групу међународноправних стручњака" чија је имена Јанша одбио да саопшти, а који треба да начине "потребну правну основу" за даље преговоре с партнерима из Хрватске.

Процурило је да ће у групи бити и стручњак из света, а нагађа се да би то могао бити Роберт Бадинтер, изабраник министра Рупела. Да ће ствар потрајати јасно је из најаве да се прва мњења "групе" очекују средином 2008, а тада ће бити познато и да ли је за службену Љубљану хашки суд прихватљиво место за арбитражу о пограничном спору са Загребом. Створена је нова пат-позиција, па није чудо да партије левог центра овакав "чисто политички маневар" два премијера тумаче не само као нови губитак времена већ као "враћање услуга" у тренутку када је обојици потребан мир због избора код куће, при чему ни један (Јанша), ни други (Санадер) немају озбиљну намеру да до краја спроведу најављено решавање граничног спора.

Јаншина позиција је почела да се срозава у тренутку када га је после изјаве да је "Хаг једина реална могућност" напао посланик крајње деснице Сашо Пече оптужбама за издају националних интереса, а није био много другачији тон ни левице у лику председнице либерала Катарине Кресал која је упозорила да Јанша није имао мандат да са Санадером склапа "неформални начелни договор о хашком суду", па ту треба "зауставити коње".

Криза је продубљена када је и коалициона странка народњака одрекла подршку Јанши, уз примедбу лидера Јанеза Подобника да не би да кроз "који месец или годину (хашка арбитража) буде интерпретирано да смо се одлучили напречац или да смо ишли путем који је превише импровизован". И најновије суочавање председничких кандидата на државној телевизији показало је необично јединство по питању отворених тачака са Хрватском, од тога да је првак деснице Змаго Јелинчич проблематизовао целу границу са Хрватском, до мишљења представника левице да је Пирански залив у целини под словеначком јурисдикцијом као што је био у доба СФРЈ и зато нема говора о Савудријској вали (како је залив прекрстио званични Загреб) или деоби.

Испоставило се да су медији изјаве Санадера и Јанше после њиховог сусрета 26. августа на Бледу схватили здраво за готово, извештавајући да су се двојица премијера најзад договорила о решавању три кључна међудржавна проблема – граница, сувласништво над нуклеарком Кршко и дугови Љубљанске банке према штедишама из Хрватске. То је тада поткрепила вест из Загреба да "хрватске странке потпуно подржавају договор", уз Санадерову похвалу да су "неколико месеци уочи парламентарних избора (партије) показале висок степен политичке одговорности зато што национална питања не подређују страначким интересима".

Да подсетимо, словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел најавио је тада да ће две државе начинити међудржавну комисију стручњака за границу која ће дефинитивно потврдити које су спорне тачке на копну, а Санадер је избегао да коментарише Рупелову изјаву да постоји чак 19 проблематичних кота. После прекјучерашњег Јаншиног састанка са председницима парламентарних странака јасно је да није успео да постигне јединство у словеначкој политици као Санадер у хрватској, односно да јединство јесте постигнуто, али утолико да се начелни договор о арбитражи хашког суда минира новим одуговлачењима у које треба убројати и оснивање чак три комисије које ће проучити "могућност решавања спора помоћу треће стране", те размотрити "правне основе". То значи да Словенија и Хрватска остају на једнаким позицијама као протеклих 16 година када су мешовите комисије унедоглед разглабале о спорним питањима и никада нису дошле до решења.