NATO dobio „udarnu pesnicu”

Njuport – Lideri zemalja NATO-a juče su u Njuportu odlučili da formiraju novu vrhunski spremnu jedinicu od više hiljada vojnika na istoku Evrope s ciljem da se brzo osujeti moguća „ruska pretnja” i te snage upute, ako zatreba, i u bitku s islamskim teroristima izvan Evrope. Kako je saopštio generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen, šefovi država i vlada NATO usvojili su Akcioni plan za spremnost kojim se stvara ta „udarna pesnica” kombinovanih pešadijskih, vazdušnih, pomorskih i specijalnih snaga u novim, nestalnim bazama na istoku Evrope.

Ta udarna jedinica i već postojeće snage NATO-a za brzo reagovanje mogu biti upotrebljeni bilo gde u svetu, ako to zapreti bezbednosti atlantskih saveznika.

Čelnik NATO-a naglasio je da je „bezbednosno okruženje s kojim se suočava NATO manje predvidljivo nego ikad, Rusija napada Ukrajinu, nasilni ekstremisti su u usponu na Srednjem istoku, nestabilnost sve veća na severu Afrike”.

Rasmusen je saopštio da je data podrška Amerikancima i drugim članicama koje već vojno nastoje da zaustave prodor i unište islamske teroriste tzv. Islamske država Iraka i Sirije.

On je objasnio da NATO kao celina ne namerava da krene u borbene vojne akcije u Iraku i Siriji, ali će, ako to zatraži iračka vlada, pružiti pomoć i obučiti iračke bezbednosne snage da bi se porazili islamski teroristi.

Rasmusen uopšte nije spomenuo pregovore o mirovnom rešenju ukrajinske krize u Minsku, a izvori na zasedanju i zapadni mediji tvrde da SAD i čelnici NATO-a ne veruju u uspeh tih pregovora i mirovnog rešenja koje su ponudili Moskva i Kijev, pa traže i dalje oštar stav prema Rusiji i zadržavanje pretnje najoštrijim ekonomskim sankcijama Moskvi.

Više članica NATO-a, među kojima su Nemačka, Francuska, Italija, misle da bi u slučaju da dođe do primirja u Ukrajini trebalo dati šansu sprovođenju mirovnog plana i zaustaviti sankcije i dalji pritisak na Moskvu, dok se ne vide rezultati tog dogovora.

Rasmusen je objasnio da će udarna jedinica NATO-a imati sopstveni komandno-kontrolni centar, opremu, snabdevanje, planiranje, a osnažiće se u tu svrhu i razmena obaveštajnih podataka.

On je rekao da su vrata članstva u NATO otvorena za sve zemlje i naglasio da „neka treća zemlja ne može staviti veto na proširenje NATO-a”, čime je jasno ciljao na stav Rusije da bi zahtev Kijeva za ulazak u redove NATO-a doveo u pitanje ponuđeni mirovni plan za Ukrajinu.

Rasmusen je dodao da je usvojen i važan paket mera podrške Gruziji koja se priprema za članstvo, a rekao je i da su se vođe NATO-a „saglasile da osnaže i usredsrede razgovore s Crnom Gorom o njenom članstvu”. „Procenićemo krajem 2015, najkasnije, hoće li Crnoj Gori biti upućen poziv da uđe u članstvo Atlantskog saveza”, naveo je generalni sekretar NATO-a.

Lideri NATO-a usvojili su i mere za jačanje svog ustrojstva, uključujući snažniju odbranu od sajber (internet) napada, a ponuđena je mnogo aktivnija saradnja s partnerima, na osnovu iskustava NATO-a iz operacija u Bosni, na Kosovu, na Rogu Afrike, vazdušnih operacija u Libiji i Avganistanu.

Članice NATO-a smatraju da su nasilje i prodor odlično naoružanih i novcem snabdevenih islamističkih terorista u Iraku, Siriji i na severu i zapadu Afrike direktna pretnja i evropskoj bezbednosti jer se strahuje da bi islamističko nasilje, dotur oružja, eksploziva i ekstremizma mogli da se prošire po celom Sredozemlju.

Na pitanje novinara, kako će te snage i baze na istoku Evrope moći da se uklope u odredbe sporazuma o partnerstvu s Rusijom iz 1997. godine da NATO neće imati stalne baze u članicama na istoku, Rasmusen je ponovo rekao da je Rusija ta koja krši te odredbe koje su u osnovi evropskog poretka o bezbednosti.

On je prethodno predočio da NATO ostavlja netaknutim te političke odredbe iz sporazuma s Moskvom kao osnovu i mogućnost da se političkim i mirnim sredstvima uspostavi poverenje i bezbednost na kontinentu.

Beta