НАТО добио „ударну песницу”

Њупорт – Лидери земаља НАТО-а јуче су у Њупорту одлучили да формирају нову врхунски спремну јединицу од више хиљада војника на истоку Европе с циљем да се брзо осујети могућа „руска претња” и те снаге упуте, ако затреба, и у битку с исламским терористима изван Европе. Како је саопштио генерални секретар Атлантског савеза Андерс Фог Расмусен, шефови држава и влада НАТО усвојили су Акциони план за спремност којим се ствара та „ударна песница” комбинованих пешадијских, ваздушних, поморских и специјалних снага у новим, несталним базама на истоку Европе.

Та ударна јединица и већ постојеће снаге НАТО-а за брзо реаговање могу бити употребљени било где у свету, ако то запрети безбедности атлантских савезника.

Челник НАТО-а нагласио је да је „безбедносно окружење с којим се суочава НАТО мање предвидљиво него икад, Русија напада Украјину, насилни екстремисти су у успону на Средњем истоку, нестабилност све већа на северу Африке”.

Расмусен је саопштио да је дата подршка Американцима и другим чланицама које већ војно настоје да зауставе продор и униште исламске терористе тзв. Исламске држава Ирака и Сирије.

Он је објаснио да НАТО као целина не намерава да крене у борбене војне акције у Ираку и Сирији, али ће, ако то затражи ирачка влада, пружити помоћ и обучити ирачке безбедносне снаге да би се поразили исламски терористи.

Расмусен уопште није споменуо преговоре о мировном решењу украјинске кризе у Минску, а извори на заседању и западни медији тврде да САД и челници НАТО-а не верују у успех тих преговора и мировног решења које су понудили Москва и Кијев, па траже и даље оштар став према Русији и задржавање претње најоштријим економским санкцијама Москви.

Више чланица НАТО-а, међу којима су Немачка, Француска, Италија, мисле да би у случају да дође до примирја у Украјини требало дати шансу спровођењу мировног плана и зауставити санкције и даљи притисак на Москву, док се не виде резултати тог договора.

Расмусен је објаснио да ће ударна јединица НАТО-а имати сопствени командно-контролни центар, опрему, снабдевање, планирање, а оснажиће се у ту сврху и размена обавештајних података.

Он је рекао да су врата чланства у НАТО отворена за све земље и нагласио да „нека трећа земља не може ставити вето на проширење НАТО-а”, чиме је јасно циљао на став Русије да би захтев Кијева за улазак у редове НАТО-а довео у питање понуђени мировни план за Украјину.

Расмусен је додао да је усвојен и важан пакет мера подршке Грузији која се припрема за чланство, а рекао је и да су се вође НАТО-а „сагласиле да оснаже и усредсреде разговоре с Црном Гором о њеном чланству”. „Проценићемо крајем 2015, најкасније, хоће ли Црној Гори бити упућен позив да уђе у чланство Атлантског савеза”, навео је генерални секретар НАТО-а.

Лидери НАТО-а усвојили су и мере за јачање свог устројства, укључујући снажнију одбрану од сајбер (интернет) напада, а понуђена је много активнија сарадња с партнерима, на основу искустава НАТО-а из операција у Босни, на Косову, на Рогу Африке, ваздушних операција у Либији и Авганистану.

Чланице НАТО-а сматрају да су насиље и продор одлично наоружаних и новцем снабдевених исламистичких терориста у Ираку, Сирији и на северу и западу Африке директна претња и европској безбедности јер се страхује да би исламистичко насиље, дотур оружја, експлозива и екстремизма могли да се прошире по целом Средоземљу.

На питање новинара, како ће те снаге и базе на истоку Европе моћи да се уклопе у одредбе споразума о партнерству с Русијом из 1997. године да НАТО неће имати сталне базе у чланицама на истоку, Расмусен је поново рекао да је Русија та која крши те одредбе које су у основи европског поретка о безбедности.

Он је претходно предочио да НАТО оставља нетакнутим те политичке одредбе из споразума с Москвом као основу и могућност да се политичким и мирним средствима успостави поверење и безбедност на континенту.

Бета